Blokirana ekipa N1 na izlasku iz industrijske zone Zrenjanin

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Kina je, od samog početka svoje revolucije, bila sledbenica Staljinove tiranije. Zato se i posvađala sa Sovjetima posle XX kongresa, jer su Sovjeti osudili (doduše, nedovoljno i nekako nevoljno) Staljina i staljinizam. Zato je Kina decenijama pod šapom državala Enver Hodžu i njegov albanski staljinizam. Zato Kina nije podnosila Jugoslaviju, jer je odbacila staljinizam (sve dok se, u starosti, Tito nije okrenuo i vratio staljinizmu – indikativne 1976-77). Zato je sada Vučićeva Srbija za Kinu produžetak enverhodžističkog staljinizma. Zato se ordinarni naši desničari dive i klanjaju Komunističkoj partiji Kine. Sve je to stvar hiljadugodišnjeg orijentalnog despotizma (čitati Vitfogela).
   Zato su u Kini radnici i seljaci u zabačenim provincijama tek potrošni materijal, koji se lakše razbacuje nego stajsko đubrivo. A tek je takav odnos prema radništvu i građanstvu u polukolonijama (afričkim, balkanskim). Hoće (i već uspeva) kineska oligarhija da piše zakone u Srbiji (naročito one koji se odnose na svet rada). U Kini ginu rudari, radnici, umiru sejlaci, devastira se nemilice priroda, a kineska država ni obrvom ne mrda, kao šro ni Staljin, čineći odgroman zločin u SSSR-u, kako je sam govorio, ni brkom nije mrdao. Kineski orijentalizam (dugotrajno samrtno doba) sada hara Srbijom.
   Ima nas koji dobro pamtimo i znamo, još od onomad, šta je to. Barem znamo. Kina jer otrovni neprijatelj demokratskog i liberalnog socijalizma.