foto Elmedin Hajrović/ATAImagesBosanski jezik ponovo je kamen spoticanja između Bošnjačkog nacionalnog veća (BNV) i Državnog univerziteta Novi Pazar (DUNP).
Kap koja je, izgleda, prelila čašu bila je Međunarodna naučna konferencija „Srpski jezik i srpska književnost od srednjeg veka“, održana minulog vikenda na ovoj visokoškolskoj ustanovi.
BNV je od Ministarstva prosvete zatroažilo „hitno uvođenje prinudne uprave“ na DUNP.
Ova bošnjačka institucija optužila je visokoškolsku ustanovu da je, u poslednje vreme“ „preduzela niz koraka koji su u potpunoj suprotnosti sa dogovorima i interesima zajednice u kojoj se nalazi“.
Tvrdnju su potkrepili činjenicama da „do kraja nisu definisani sporazumi sa Univerzitetom u Tutzli u cilju pokretanja studijskog programa Bosanski jezik i bošnjačka književnost i organizovanje naučne konferencije“.
„Počevši od do kraja neizdefiniranih sporazuma s tuzlanskim univerzitetom, navodno u cilju pokretanja zajedničkog studijskog programa Bosanski jezik i bošnjačka književnost, koji će uprava DUNP sama devalvirati na sastanku u resornom ministarstvu u Beogradu, preko pritiska da studijski program Srpska književnost i jezik bude bez ičega od bošnjačke književnosti i kulture, pa do najnovijeg događaja, naučne konferencije ‘Srpski jezik i srpska književnost od srednjeg veka do danas’” navodi se u saopštenju.
BNV je ocenilo da je na tom skupu „propagiran jednonacionalni koncept jezika i književnosti“, zatim, da DUNP na taj način sprovodi „apsolutno mononacionalnu i ideološki zasnovanu „naučnu“ konferenciju“.
Bošnjački nacionalni savet smatra da je trebalo da se organizuje skup i o srpskom i o bosanskom jeziku i književnosti i da je izostalo učešće istraživača iz Sarajeva, Tuzle, Zenice, Mostara i Bihaća
„Činjenica da se pojavljuje poneko ime bošnjačkog pisca služi zamagljivanju slike, jer su prisutni samo oni koje historija srpske književnosti tretira kao isključivo srpske pisce.“ – ocenjeno je u saopštenju BNV.
Uvođenje prinudne uprave zatraženo je i zbog „loših međuljudskih odnosa koje Uprava već duže vremena proizvodi, odlaska domaćeg kadra, onemogućavanja napredovanja i konstantnog urušavanja te visokoškolske ustanove”.
Od inicijative do inicijative
Nacionalni savet Bošnjaka inicirao je uvođenje studijskog programa Bosanski jezik i bošnjačka književnost još 2019.godine. Elaborat je predat resornom ministarstvu i tada je saopšteno da nastava na tom programu počinje školske 2019./2020.godine.
Studijski program nije pokrenut, a iz BNV je kratko saopšteno „da je neko doneo odluku da neće početi obrazovanje kadrova za nastavu na bosanskom jeziku“.
O tom studijskom programu dva puta se, ove godine, razgovaralo. Prvo su, u februaru, razgovarale rektorka Zana Dolićanin i tadašnja predsednica BNV Misala Pramenković.
Drugi razgovor bio je pre dva meseca. Razgovarali su rektorka Dolićanin i novoizabrani predsednik bošnjačkog nacionalnog saveta Adel Slatina.
Sa DUNP je tada saopšteno da su se učesnici razgovora „složili da im je zajednički cilj formiranje studijskog programa Bosanski jezik i bošnjačka književnost“ i da značajnu ulogu u tome treba da ima Ministarstvo prosvete Srbije.
Rektorka Dolićanin je naglasila da je takva podrška neophodna, jer „treba obezbediti i dodatna finansijska sredstva“.
„Najpre treba Agencija za nacionalni okvir kvalifikacija u listu zanimanja da uvede zvanje profesor bosanskog jezika i bošnjačke književnosti. Neophodno je obezbediti nastavni kadar (koga na teritoriji Srbije nema) i posle toga pristupiti procesu akreditacije studijskog programa” navedeno je u saopštenju DUNP.
Dolićanin je, tada, predložila da bi najefikasnije bilo da se formira zajednički studijski program sa nekim od univerziteta u BiH – sa Univerzitetom u Sarajevu ili Univerzitetom u Tuzli.
Sa Državnog univerizeta saopšteno je i da je „dogovoreno da predstavnici DUNP i BNV zajedno o tome razgovaraju sa čelnicima Ministarstva prosvete, kako bi se precizno definisali koraci u realizaciji tog plana”.
Posle razgovora u resornom ministarstvu obe strane su bile zadovoljne.
Sa DUNP nema reagovanja na zahtev BNV upućen Ministarstvu prosvete i, za Danas, je rečeno „da se još ne zna da li će ga biti“.
Na ovoj visokoškolskoj ustanovi i dalje nema mira. Profesori i ostali zaposleni, okupljeni u sindikatu „Nezavisnost“ dosta dugo ukazuju na problematičnu atmosferu za koju optužuju rektorku Dolićanin.
Optužuju je za loše međuljudske odnose, nepotizam i mobing i za gubljenje akreditacija za studijske programe pravo, ekonomija, srpska književnost i jezik i psihologija.
Akreditacija im je oduzeta prošle godine pred prvi upisni rok. Vraćena je samo za psihologiju ove godine pred septembarski upisni rok.
Nezadovoljni radom rektorke su i studenti Departmana za pravne nauke, koji su, pre pola godine, označili kao najvećeg krivca za lošu situaciju na DUNP i, u otvorenom pismu, od ministrke prosvete Slavice Đukić – Dejanović, zatražili njenu ostavku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
