Kada je prošle godine izašao album „Rough and Rowdy Ways“, ime Bob Dilan zazvonilo je na sva zvona. I starija i mlađa ekipa ostrašćenih muzikofila preslušavala je, komentarisala, preporučivala najnoviji album jednog od najvećih kantautora 20. veka.
„Odličan“, značajno su ocenjivali muzički znalci i poznavaoci lika i dela Roberta Alena Cimermana, poznatijeg kao Bob Dilan.
Kada je pre par dana u medijima odjeknulo njegovo ime, svi su na trenutak zanemeli. Ili nisu imali ništa ili su želeli previše toga da kažu na konto toga što je čuveni pesnik i kompozitor, glas generacije i dobitnik Nobelove nagrade optužen za seksualno zlostavljanje tada dvanaestogodišnje devojčice. Dilan je optužbe negirao.
Naime, jedna žena tužila ga je pred njujorškim sudom zbog navodnog seksualnog napada od pre 60 godina. Kako prenose mediji, dotična J. C. je navela u tužbi da ju je pevač seksualno zlostavljao u periodu od šest nedelja, između aprila i maja 1965. godine, kada je ona imala 12 godina. U žalbi je navedeno da je Dilan zloupotrebio svoj status kako bi osigurao alkohol i drogu za J. C. i da ju je u više navrata seksualno zlostavljao i fizički joj pretio.
Američki pevač, kompozitor i pesnik rođen je 24. maja 1941. godine u Dulutu, u Minesoti. Dilan vuče korene iz današnje Ukrajine jer su mu deda i baba po ocu emigrirali iz Odese u SAD nakon antisemitskih pogroma iz 1905, dok su mu deda i baba po majci bili litvanski Jevreji. U svojoj autobiografiji „Hronike: Tom jedan“ Dilan je napisao da porodica majke njegovog oca potiče iz okruga Kagizman, sa severoistoka Turske.
Dilan je slavu stekao šezdesetih godina stvarajući pesme koje su tada važile za glas generacije jer su bile himne antiratnih pokreta i pokreta za građanska prava. Pesme su mu nosile bunt protiv politike i društvenih dogmi tog vremena. Iako ima i onih koji ga optužuju da je plagijator, brojni izvođači su, za pola veka Dilanovog postojanja na svetskoj sceni, obrađivali njegove pesme. On svira gitaru, usnu harmoniku i klavir. Zahvaljujući literarnoj rečitosti 2016. osvaja Nobelovu nagradu za književnost, „za stvaranje novih poetskih izražaja unutar velike američke tradicije pesama“. Takođe je poslužio kao inspiracija za brojne dokumentarce i tokom života se pojavio u više od deset filmova. Samo jedan od njih je Skorsezeov dokumentarac iz 2005. „No direction home“, koji prati Dilanov život od dolaska u Njujork 1961. godine, pa sve do saobraćajne nesreće 1966. godine, nakon koje je morao da prekine tadašnju turneju.
Inače, legendarni muzičar se redovno suočava sa institucijom pravde. On je izbegao kaznu pre desetak godina kada je povodom pedesetogodišnjice karijere u opširnom intervjuu za magazin „Rolingstoun“, govoreći o ropstvu u Americi, uvredio hrvatski narod izjavom: „Crnci znaju da pojedini belci nisu želeli da se ropstvo ukine, i da se ti belci pitaju, oni bi i danas bili pod njihovim jarmom. Ukoliko vam je neki predak bio robovlasnik ili pripadnik Kju Kluks Klana, crnci to mogu da osete. Kao što Jevreji mogu da osete nacistu, ili Srbi Hrvate.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.