Bodrožić: Država nije spremna da se obračuna sa „tamnim vilajetima devedesetih“

On je u serijalu razgovora Kiosk o medijskoj sceni Srbije upozorio da svako ko u novinarstvu radi ozbiljno, profesionalno i nezavisno, „može da ima strah od posledica zbog svog pisanja“.

Tvrdi da slučaj ubistva Ćuruvije pokazuje da država nije spremna da se obračuna sa „tamnim vilajetima devedesetih“.

Prema njegovom viđenju, u državnom aparatu i dalje postoje ljudi koji štite sebe i druge, što „obeshrabruje i plaši svakog ko radi u novinarstvu“.

Bodrožić ističe da novinarska udruženja pokušavaju sve vreme da taj slučaj drže u javnosti, ali da se suočavaju sa „državom koja ima mnogo tajni koje ne želi da otkrije“.

Ona u „svom aparatu očigledno ima ljude koji su saučestvovali u ubistvu Slavka Ćuruvije“, uveren je predsednik NUNS, koji napominje da je „ta omerta i dalje jaka i da ljudi koji su u službi ne žele još da potpuno otkriju istinu“.

Njega posebno čudi da „služba kojom se predsednik Vučić hvali da je sposobna svašta da uradi, i u rangu Mosada pronalazi respiratore, ne može glavnog optuženog Kuraka da pronađe u Africi“.

Izveštavanje tokom predizborne kampanje bilo je „faktički isto“ kao i pre nje, ukazao je Bodrožić i objasnio „da smo u permanentnoj kampanji od kada je Vučić na vlasti, i te granice su se izgubile“.

Prema njegovom mišljenju, bio je primetan „minimalni pomak“ na Radioteleviziji Srbije (RTS), koja je ono što je bila obaveza javnog servisa svela na kampanju i „malo više otvorila svoja studija“ za opozicione političare.

Pitanje je koliko je to bilo delotvorno za biračko telo, rekao je Bodrožić, koji smatra da je to bio „samo eksces koji potvrđuje pravilo da su javni servis i privatne televizije sa nacionalnom frekvencijom u potpunosti upregnute u propagandu vladajuće stranke“.

On misli da privatne televizije u specijalnim emisijama imaju „posebne narative za kriminalizovanje opozicije“, dok RTS to radi „na umiveniji način“ tako što političari iz vladajuće stranke u program javnog servisa „unose neprimeren ton“ u političku debatu i „osuđivanje pre suda“.

Prema tumačenju Bodrožića, novinari RTS su „snishodljivi prema vlasti“, što se videlo i u kampanji, jer su se „pravdali i vajkali da zovu opoziciju, što nije istina“.

Kako je obrazložio, svako ko gleda RTS vidi „manjak opozicije u njihovim programima“, ali i manjak kritički nastrojenih analitičara i novinara.

Ukazao je da je kampanja bila „pozorišna predstava za spolja“ i da, uprkos želji da medijsku sliku predstave boljom u danima pre izbora, „ipak nisu mogli da izdrže pritisak Aleksandra Vučića“.

Prema zapažanju Bodrožića, jasno se videlo ko je imao naklonost svih voditelja, kao što je bilo uočljivo i da su se novinari i voditelji Pinka i Hepija, „kada su konačno morali“ da ugoste predstavnike opozicije, nadmetali sa sagovornicima i ispravljali njihove gramatičke greške.

„To mi je najveći utisak. Voditeljica koja na Pinku u toku dana ima pet šamana i sedam šarlatana u gostima, seti se da opomene Ponoša zbog jedne gramatičke greške“, ilustrovao je Bodrožić.

Govoreći o izveštavanju o ratu u Ukrajini, on je podsetio da „mi imamo već decenijski medijski plan stvaranja kulta ličnosti Vladimira Putina“, tako da je rat došao već na „pripremljenu scenu“.

Naši glavni mediji, koji do kraja rade pod Vučićevom „kontrolom i monitoringom“, u prvim danima rata nedvosmisleno su bili na strani Rusije, konstatovao je Bodrožić.

Kako je uočio, tek u proteklih nekoliko nedelja, posle „Vučićevog menjanja stava“ i prilagođavanja stanju u Evropi, „kada je pod moranjem“ usledilo glasanje u Ujedinjenim nacijama protiv Rusije, malo je „omekšao“ stav medija prema Ukrajini.

Ukrajinci su u prvih nekoliko nedelja u „pretežno režimskim“ medijima bili poistovećivani sa nacistima, jer je „taj ruski narativ“ u potpunosti bio prihvaćen, dodao je Bodrožić i naglasio da su ti mediji „u potpunosti proruski“.

Budući da se situacija „pomalo menja“, moguće je da će se tako promeniti i prema „pravoj, građanskoj opozciji“, zbog toga što se menja konstelacija snaga u svetu i zato što Vučić „očigledno mora da menja“ spoljnu politiku i okrene se Evropskoj uniji, zaključio je Bodrožić.