Bodrožić i Protić: Novinari na udaru, ali svi građani trpe posledice ovakve vlasti

Tokom gosotvanja na TV N1, Bodrožić je ocenio da se odbacivanjem prijave zbog ugrožavanja bezbednosti novinarke KRIK-a Bojane Pavlović dok je radila svoj posao, šalje loša poruka i podstrek svima koji imaju nešto protiv nekog novinara da ga zaustave na pola sata i maltretiraju.

„Sve to po tužiocu može da se radi novinaru, ili građanima, i u slučaju da su sa ove strane žaštićena lica, oni su izgleda van domašaja zakona iako imaju kriminalne dosijee“, dodao je on.

Novinar agencije Beta Ivan Protić ocenio je da je svaki napad na novinare pokazna vežba građanima šta njima može da se desi i svaki napad na novinare jeste i napad na građane te smatra da je posebno zabrinjavajuće što je vojska saopštila da je njihov pripadnik zaustavio novinarku KRIK-a jer je slikala zaštićeno lice, sina predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Danila.

„Prvo taj stav je neosnovan na zakonu, ali ako bi se primenio, to bi bila smrt novinarstva, jer bi onda sva štićena lica, a to su svi funkcioneri, bili zaštićeni od bilo kakvog uplitanja u njihov rad, obraćali bi nam se kad i kako hoće, govorili ono što oni hoće, to je potpuno isključenje novinara i javnosti iz onoga što je njihovo javno delovanje na pozicijama na koje su izabrani“, istakao je Protić.

Bodrožić je rekao da reč o zameni teza i da se sada javnost bavi time da li je dozvoljeno slikati sina predsednika Srbije, i kada je u društvu ljudi koji su po evidenciji policije povezani sa kriminalnim klanovima i „imaju sijaset krivičnih dela iza sebe“.

„To bi trebalo da bude tema dva meseca, dok neki predsednik ne podnese ostavku i trpi konsekvence jer je dopustio da mu se dete druži sa takvim ljudima i time ponizio svoju funkciju. Mi se sad bavimo time da li smemo da slikamo političare, a ne govorimo o osnovnom problemu koji proizilazi iz ovog slučaja – da sin predsednika ima svakodnevne kontakte sa ljudima sumnjive reputacije. To bi u svakoj zemlji dovelo do smene predsednika“, kazao je on.

Protić je ocenio da „vladajuća elita i njoj bliski ne biraju način da dezavuišu novinare koji pokušavaju nešto da urade“ i da je „pretvaranje novinara u slobodne mete, proces koji je praktično blizu kraja i samo je jedan segment kontrole medija koji je vrlo opasan“.

On je podsetio i na problem projektnog sufinasiranja medija.

„Imate i situaciju u kojoj Telekom kontroliše između 40 i 50 odsto tržišta video saobraćaja, i 50 do 60 odsto tržišta interneta, ako imate u vidu da su sve televizije sa nacionalnom frekvencijom pod kontrolom vlasti, vi imate nešto što je blisko – skoro potpunoj kontroli. Zato se napadi na novinare mogu tumačiti kao pokušaj da se zaplaše, a pitanje je koliko će to trajati jer postoji i ekonomska omča koja uopšte nije naivna“, naveo je Protić.

Govoreći o ukidanju presude za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, Protić je uporedio taj slučaj sa sličnim nerešenim ili odugovlačenim slučajevima, govoreći da to ukazuje na milje u kojem se smatra da je normalno da ljudi koji imaju moć ili su bliski vlastima ili kriminalnim krugovima, uživaju u povlasticama gotovo nekažnjivosti.

„Bez obzira što vlast tvrdi da im je stalo da reše te slučaje, oni tiho opstruiraju te procese. Teško je oteti se utisku da će ta presuda posle toliko razvlačenja i opstrukcije, biti doneta brzo, i čak postoji bojazan da je to pokušaj abolicije onih koji su to izvršili“, smatra Protić.

Bodrožić ocenjuje da taj slučaj pokazuje da bez obzira na petooktobarske promene i zalaganja da se društvo oslobodi od starih stega i mračnih odaja – to još nije urađeno.

„Jer delimično otkrivanja tog zločinačkog mozaika koji je doveo do ubistva Ćuruvije od strane države, samo to delimično otkrivanje nije moguće… jer optužnica je bila zasnovana samo na jednom delu tog zločina, ne može se još uvek doći do svih egzekutora, i to malo što je duboka država, tamna sila koja ovde već 70 godina nešto radi, a mi ne znamo šta radi, i glave padaju a nema nikakve odgovornosti za to…“, rekao je on.

Protić je dodao da mediji koji se „stvarno bave javnim interesom“ imaju ulogu „kamička u cipeli u Srbiji“, bez obzira koliko njihov uticaj ili tiraž bio mali, „to je dovoljno je da se vlast oseća neprijatno i onda počne da pravi greške“.