Foto: Dušan Pešić/DanasCvokoću zubima i drhte takmičari koji čekaju da pištaljka označi početak trke, pa da uskoče u ledeno jezero. Cupkaju, neki ogrnuti peškirima, mada ih, čuje se u gomili, greje ponajviše ljubav prema Bogu. Ipak je Bogojavljenje.
Neki muškarci u bademantilima, najhrabriji samo u šortsevima, uz zvuke trube i pokoju čašicu okrepljujućeg napitka, prekraćuju vreme do početka trke na Vlasinskom jezeru, tradicionalnog plivanja za Časni krst. Ima i devojaka koje će zaplivati, u manjini su, ali ih ima.
Kao što je poznato da pola Srbije slavi, a druga polovina ide na slavu, tako je na Vlasinskom jezeru polovina prisutnih obnažena, takmičari nestrpljivo čekaju start trke, a druga polovina – u zimskim jaknama, šalovima i kapama – „moralna podrška“ učesnicima. Naoružani su glasom, da uskliknu kad treba i daju vetar u leđa (iako je vetra bilo i više nego dovoljno) svojim pulenima. Naoružani su i pametnim telefonima, da fotografijama ovekoveče trenutak.
„Ako ti je hladno, skini kapu!“, reče mladić svom drugaru, pokušavajući da ga razgali.
Duva neki oštar vetar, seče kao mačem, a trubači svojim instrumentima pokušavaju da nadjačaju, sada već, negodovanje iz publike.
„Bog se uspavao, sačekajte malo“, kao da teši sredovečni gospodin svoje kolege.
„Ajde, pope, ajde“, priziva neko početak koji je tačno u podne.
Dugo je prošlo dok se ne odvaži prvi da uđe u jezero – i to dečačić, jedan od mlađih učesnika – i time napravi neophodnu pripremu za glavni čin.
„Ooo, bravo, majstore!“, prate ga pokliči i sporadični aplauzi.
„S verom u Boga, za Krst časni i slobodu zlatnu“, poruka je ispisana na srpskoj zastavi, prikačenoj na šator u kojem neki takmičari broje sitno, s tim što je njima kudikamo toplije nego ovima pod otvorenim nebom.
Mala Andrea (10) prvi put pliva za Časni krst. Njen otac reče da su rodom iz Surdulice, ali žive u Beogradu: „Ćerka pliva na svoju inicijativu, ja nikad nisam“.
Ambulantno vozilo u neposrednoj blizini – na gotovs. Jake snage MUP-a cirkulišu, kreću se u grupama od po dvoje i motre na prisutne, održavaju i red i mir.
Takmičari se kvase, čine sve da se aklimatizuju i temperaturu tela usklade sa temperaturom vode.
„Čekamo pištaljku“ i „Goospodi, pomiluuuj“ – samo su deo šaljivih opaski koje se čuju iz mase.
Naposletku, u 12.04, eto ti vladike Pahomija sa svitom – žandarmima koji će sa njim u čamac. Malo „na gurku“ i – zaplovi „lađa“.
Odveslaše žandarmi, oteraše čamac na dvadesetak metara od obale.
Usledi zakletva, a svaki takmičar podignu desnu ruku sa skupljena tri prsta, kao kad se krsti.
„Ajde, pope, bacaj ga!“, ima još nestrpljivih, ovog puta se začu glas „moralne podrške“, ženske osobe u jakni.
„Da li ribe tražiš?!“, duhovito prokomentarisa neko iz prvih redova, gledajući žandarma kako vesla u pokušaju da pozicionira čamac tačno onde gde je zamislio.
Dadoše znak duvanjem u pištaljku, a onda buć, buć, buć – pohrliše ka vodi i trka je, konačno, počela.
Nije dugo trajala, svega nekoliko minuta, a prvi je do čamca doplivao i Časni krst prigrabio Radmilo Stojiljković iz Surdulice.
„Svake se godine spremam i plivam, a svake godine je i nameštaljka. Prvi put se desilo da jezero nije zaleđeno, ali je sada voda hladnija. Kada ima leda, lakše je jer je voda pod ledom toplija“, prvi su utisci Radmila nakon izlaska iz vode.
„Idi da se oblačiš, da ne nazebeš, gotovo je“, majčinski se žena obraća mlađoj devojci.
„Što nisu pustili ovu malu da pobedi“, razočarano neko slegnu ramenima.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
