Foto: Ivan BožićKnjiževnica i dramaturškinja Milena Minja Bogavac izjavila je danas, povodom 40. godišnjice od smrti predsednika Socijalističke Federativna Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, da to što Jugoslavija nije uspela, „govori više o nama nego o njoj“.
„Zaljubljena sam u taj pilot-projekat od države. To što projekat nije uspeo, više govori o nama, nego o projektu, kao takvom“, kazala je Minja Bogavac za Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE).
Dodala je da je rođena u SFRJ i da joj to niko ne može oduzeti i navela da veruje da Jugoslavija postoji dok god postoji neko ko je se seća.
Minja Bogavac je rekla da je fascinirana jugoslovenskom trobojkom sa zvezdom petokrakom u sredini, koju je kao dete uvek crtala.
„Zastava Srbije mi je konfuzna: ima krunu, a Srbija nije monarija. Sem toga: ne razumem zašto bi neka država na zastavi imala kitnjasti simbol koji je praktično nemoguće kopirati, ako nisi ekstremno dobar crtač… Sa Jugoslavijom nije bilo tako i ja sam, kao dete, uživala da crtram našu zastavu, gde god sam mogla“, navela je Minja Bogavac.
Prema njenim rečima, Jugoslavija je imala Istru, Đerdap, Boku, Beograd, Alpe, Zagreb, Plitvice, Sarajevo, Ohrid, Mostar, Uvac, Skoplje, Gračanicu, Postojinsku jamu, Lepenski vir, Vojvodinu, Slavoniju, Ljubljanu, Drinu, Visoke Dečane, toliko prelepog Mediteranskog mora, tolika ostrva i toliki Dunav.
„Hajde da se ne lažemo: bila je to jedna od najlepših zemalja na svetu! Kad tome dodamo da je bila nadnacionalna, nesvrstana i s leve strane, to je zapravo bila najbolja zemlja na svetu. I sada, kada je više nema, razumem da je bila utopijski dobra i ispred svog vremena, ali – za mene kao stanovnici jedne banana republike, važno je da znam da je nekada postojala“, kazala je Minja Bogavac.
Istoričar Milivoj Bešlin rekao je za VOICE da je danas prisutan široki trend jugonostalgije, kojeg teoretičari nazivaju „titostalgija“.
„Ljudi žale za velikom, uglednom i uticajnom državom, za sigurnošću, za besplatnim i svima dostupnim školstvom i zdravstvom, za društvom bez nacionalne mržnje i diskriminacije. Nostalgija za Titom i Jugoslavijom, dakle, nije iracionalna, ona je logičan izraz nezadovoljstva građana životom u sadašnjosti – nepravdama, ekonomskom nesigurnošću, korupcijom, lošim zdravstvenim i sve lošijim obrazovnim sistemom, nacionalističkim tenzijama“, rekao je Bešlin.
Politikolog Aleksandar Popov rekao je da i danas ima osećaj da je gubitkom Jugoslavije izgubio nekog najmilijeg.
„Jugoslovenska diplomatija je bila među najjačima u svetu: Koča Popović, Mirko Tepavac, Marko Nikezić… A pogledajte ko je sada ministar spoljnih poslova (Ivica Dačić), pa ni do kolena im nije“, kazao je Popov.
Prema njegovim rečima, nacionalistički destruktivci su uništili osnovne jugoslovenske vrednosti, a među njima i jednu od svakako najvažnijih – bratstvo i jedinstvo jugoslovenskih naroda i narodnosti, na kojem Tito nije slučajno insistirao.
On je rekao i da se Jugoslavija se nije morala raspasti, već se mogla transformisati i postati članica Evropske unije.
„Sa reformom Ante Markovića, Jugoslavija je mogla direktno da se priključi Evropskoj ekonomskoj zajednici, preteči današnje Evropske unije. Ali su nacionalni lideri potpalili nacionalizam i populizam zarad – za njih – velike koristi, na šta je narod pristao i naseo. Jugoslavija je mogla da opstane, mogla je na primer da bude labava federacija i članica EU, ne bismo imali mržnju, ne bismo imali rat, uništavanje ekonomije“, rekao je Popov.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
