Kad je počeo da igra košarku u ŠKK Zvezdari, u svojoj Osnovnoj školi „Pavle Savić“ u Mirijevu ništa nije nagoveštavalo kakav se eksploziv krije u skromnom i tihom momku.
Bio je vredan na treninzima, ali je izmakao oku već tada prisutnih manje ili više priučenih „skauta“, preteča menadžera, koji su mnoge „velike talente“ po svojoj proceni, što fizičkim što psihičkim drilom, vrlo brzo udaljili iz košarke.
Bogdan je ostao u senci, nije se „isticao“, pa nije upao u mašinu „dva treninga“ dnevno, i cimanja od velikih klubova u godinama kad je to opasno destruktivno za klince. Iz matične Zvezdare prešao je u Žitko, klub koji je u to doba takođe tiho i ozbiljno radio sa mlađim kategorijama, i tek tad, u juniorskoj konkurenciji, skrenuo pažnju na sebe kad je na završnom turniru juniorske lige 2010. Partizanu, Hemofarmu i FMP-u dao ukupno 99 poena.
Od tada pa sve do proteklog vikenda kad je bio MVP na NBA Ol-star utakmici „Zvezda u usponu“ gde je tim Sveta igrao protiv tima SAD, traje jedna sjajna karijera koja je, pre svega, podvučena velikim radom, istom takom posvećenošću, skromnošću i strpljenjem. Kad je tek punoletan došao u Partizan čitave dve sezone je proveo na klupi ili čak u civilu, u tišini i van medijske pažnje naporno je radio na sebi. Po povratku Duška Vujoševića u klub, počeo je da dobija šansu, iskusni stručnjak prepoznao je i košarkaški i ljudski materijal, i sve više i više ga opterećivao i na treninzima, i na utakmicama. I fizički, i psihički. Bogdanović je sve više imponovao i snagom i defanzivom s jedne, i preuzimanjem odgovornosti u napadu, s druge strane.
A onda je opet „imao sreće“, iz Partizana je otišao u Fenerbahče, bio je izbor Željka Obradovića i skoro da nije bilo neizvesnosti da će se njegova karijera nastaviti raketno uzlazno. I u turskom klubu je poput tihe vode iz sezone u sezonu osvajao sve više prostora i značaja, da bi evropsku karijeru krunisao prošle godine osvajanjem Evrolige.
Dva puta je proglašen za Evroliginu Zvezdu u usponu, sa Partizanom je osvojio osam trofeja, a sa Fenerom još tri „nacionalna“. Sa reprezentacijom Srbije povezao je tri srebra sa svetskog prvenstva, Olimpijade i Eurobasketa. Na NBA draftu 2014. odabrali su ga Finiks Sansi kao 27. pika. Tokom NBA drafta 2016. Finiks ga je prosledio Sakramento Kingsima, sa kojima je potpisao ugovor u leto 2017. godine.
Bogdanović je rođen 1992. u Beogradu, odrastao je u običnoj, radničkoj porodici, koju je sačuvao daleko od aspida iz tabloida. Završio je Elektrotehničku školu „Rade Končar“ u Beogradu, ima mlađu sestru Bojanu, veliki je fan kompjuterskih igrica, i nije oženjen.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.