Bogdan Maglić: Vizionar i plejboj

Studirao na Beogradskom univerzitetu, radio u Institutu Vinča, nakon čega odlazi na magistarske studije u Liverpul, a zatim, kao stipendista Uneska, u Masačusetski institut za tehnologiju (MIT).

NJegova životna biografija smatra se donekle kontroverznom i protivurečnom. S jedne strane, ozbiljan naučnik i vizionar, a s druge – ličnost iz svetskog džet-seta i plejboj. Na ove konstatacije sam Maglić je svojevremeno odgovarao novinarima da je njegova parola uvek bila „da je sam život uvek ispred svega drugog. Oni koji u mom životu nalaze džet-set, zapravo i ne znaju šta je pravi džet-set. A ja stalno nešto radim, iako se moje ime pominjalo i u ovim džet-seterskim rubrikama, kao i u ozbiljnim časopisima gde se govorilo o mojim naučnim otkrićima“.

Ipak, javnost je za Maglića prvi put čila zbog njegovog značajnog naučnog otkrića – elementarne čestice, nazvane Omega Mezon. Nakon završetka studija na univerzitetu MIT, Maglić je počeo da radi u Brukeru, u nacionalnoj laboratoriji Atomske komisije, gde je 1961. godine ostvario najveće otkriće iz oblasti fizike i od tog momenta se njegov status u naučnim krugovima potpuno promenio. Bavio se fizikom elementarnih čestica na Berkliju, gde je tada bio najveći akscelerator, uz šefa laboratorije Luja Alvoreza, koji se tada smatrao najvećim živim američkim fizičarem. Otkrio je elementarnu česticu, za koju se verovalo da je poslednja koja treba da bude otkrivena, što je proizilazilo iz mnogih teorija. Nazvana je zbog toga Omega Mezon, jer je Omega poslednje slovo alfabeta grčke azbuke. Desetak godina su je mnogi tražili i već bili digli ruke – rekli su i da možda ne postoji, i da sve teorije o tome jednostavno nisu tačne. Ipak, Maglić je nastavio da je traži, kako je ranije objašnjavao u intervjuima, „na svoju ruku i na jedan potpuno na drugi način, i na sasvim drugom mestu, ja sam je prvi našao“. To je iz korena promenilo sliku svih ranijih teorija, pa su i teoretičari bili veoma srećni što je najzad došlo do tog senzacionalnog otkrića. „Odjedanput – postao sam jako važan ne samo u naučnim krugovima“, prisećao se on. Za to otkriće i zvanično je nagrađen, priznanjem predsednika SAD DŽona Kenedija za otkriće Omega Mezona 1961. godine.

Zahvaljujući dostignućima u oblasti fizike i nuklearne energije, Maglić će ostati važna ličnost i za srpsko-američke odnose kao čovek od poverenja Stejt departmenta za saradnju sa nuklearnim postrojenjima u bivšoj Jugoslaviji.

Rođen je 5. avgusta 1928. godine u Somboru, gde je završio osnovnu školu. Po završetku studija fizike na Beogradskom univerzitetu 1950. godine, zaposlio se u Institutu Vinča kod Beograda. Vinča je tada bila, kako ju je Maglić opisivao, tajni institut i zabranjeni grad. „Niko nije znao ni da postoji. Ja sam tamo otišao kao student druge godine fizike, u laboratoriji je službeni jezik bio francuski. Godine 1954. iznenada je odlučeno da se Vinča otvori, i da nuklearna istraživanja u Jugoslaviji više nisu nikakva tajna.“ Prvi američki službeni posetilac na Institutu bio je profesor Bernard Feld, sa univerziteta MIT, koji je ranije radio na atomskoj bombi. On je održao seriju predavanja i išao je od naučnika do naučnika među kojima je bio i Maglić. Profesoru Feldu su se jako dopali njegovi eksperimenti pa ga je pozvao na MIT da doktorira. Ipak, Maglić je tada odbio ponudu jer je već isplanirao da ode na magistarske studije na Univerzitet u Liverpulu, gde je bio postavljen najveći ciklotron na svetu. Put je Maglića ipak odveo u SAD, nakon razočarenja profesorima u Liverpulu. Godine 1956, kao stipendista Uneska, Maglić odlazi na u Masačusetski institut za tehnologiju (MIT), gde je doktorirao 1959, a dve godine kasnije zapošljava se na Univerzitetu Kalifornije i tamo otkriva elementarnu česticu Omega pi Mezon, kojoj daje ime S čestica.

Maglićeva karijera, iako obeležena uspesima i otkrićima, imala je i svoje padove. Za ostvarivanje epohalnih naučnih dostignuća uvek je potrebno mnogo sredstava. Magliću su često bile potrebne investicije vojske, pa su mu tako za izgradnju fuzione električne centrale u vasioni na raspolaganju bili fondovi američkog vazduhoplovstva. Ipak, ovaj projekat nije odobrio Komitet, zbog sujete jednog od članova, naučnika koji je do tada bio Maglićev prijatelj, kako je on to kasnije objašnjavao.

Još jedan od projekata koji je Maglić zagovarao jeste da svaka kuća u Americi ima svoju malu atomsku električnu centralu. O ovoj ideji debatovano je u Kongresu, gde je u početku izgledalo kao da će biti odobrena, ali posle mnogo saslušanja, Maglić gubi ne samo projekat već i potrošenih 30 miliona dolara, nakon čega je bio prisiljen da odustane od ove ideje.

Kasnije se posvetio rešenju upotrebe nuklearnog zračenja za detekciju eksploziva, koje se sada koristi širom sveta.

Poslednjih godina u oblasti primenjene nauke razvijao je patent zasnovan na hemijskoj identifikaciji eksploziva pomoću neutronskog zračenja pod nazivom Digital Dog Nose.

Dostignuća i radna mesta

Bogdan Maglić bio je predsednik Korporacije za višu fiziku u Prinstonu, rukovodilac u NASA centru za vasionsku tehnologiju u NJu Meksiku, saradnik Američkog udruženja fizičara, kopredsednik Teslinog memorijalnog komiteta, zaslužan za podizanja spomenika Nikoli Tesli na Nijagarinim vodopadima, predsedavajući Alumni kluba Nju Džerzi pri Institutu za tehnologiju Masačusets, član Nacionalnog upravnog odbora Ripon udruženja itd. Dobitnik je priznanja predsednika SAD DŽona Kenedija za otkriće Omega Mezona 1961, nosilac Zlatne medalje Kongresa SAD. Nakon univerzitetske karijere, osnovao je kompaniju Hajenerdži tehnolodžiz ink (HIENERGY Technologies Inc), čiji je predsednik. Maglić je i počasni građanin Švajcarske, gde je jedno vreme radio u CERN. Bio je profesor Pensilvanija univerziteta (Filadelfija), Državnog univerziteta u Nju Džerziju, stalni vodeći istraživač Evropske organizacije za nuklearna istraživanja u Ženevi, 1962-1967, i naučni savetnik u Euro-American Group Inc.

Ukroćena energija hidrogenske bombe

Patentirao je aneutronsku nuklearnu energiju (proces fuzije bez radioaktivnosti). Radilo se o kontrolisanoj fuziji, što se objašnjava kao ukroćena energija hidrogenske bombe. Na taj način ostvaruje se temperatura reakcije reda veličine oko 100 miliona stepeni Celzijusa, što inicira eksploziju hidrogenske bombe. Reakcija kontrolisane fuzije je postupak startovanja hidrogenske bombe bez atomske eksplozije i namenjena je isključivo za mirnodopske svrhe, za proizvodnju električne energije.

Hemijska analiza bez kontakta sa materijom

Bogdan Maglić izumeo je stohiometrijski tele-analizator (stohiometrija – nauka odgonetanja hemijske formule nepoznatog). To je uređaj koji nedestruktivnom metodom utvrđuje hemijski sastav materije bez kontakta sa materijom. Ovaj uređaj je predviđen za primenu na aerodromima i sličnim mestima gde je potrebno odrediti hemijski sastav nepoznate materije bez otvaranja torbi ili kontejnera. Potom je radio na novim principima i metodama za rano otkrivanje maligniteta kod ljudi, određivanjem hemijskog sastava tkiva bez biopsije, metod nazvan – neutronska dijagnostika.

Aktivnosti u Srbiji

Bogdan Maglić nikad se nije odrekao srpskog državljanstva, dokumentaciju o svom prvom otkriću, elementarnoj čestici, zaveštao je Istorijskom arhivu u Somboru gde se čuva u Fondu dr Bogdana Maglića. Nagrađen je Ordenom jugoslovenske zastave sa zlatnom lentom, 1976. Maglić je član SANU na odeljenju prirodno-matematičkih nauka kao inostrani član od 1985. godine i na odeljenju za matematiku, fiziku i geo-nauke od 1998. godine. Godine 2004, rešen da ulaže u rodni grad, u Somboru kupuje nekadašnji državni hotel Sloboda i menja mu ime u Inter-nacion, koji je u potpunosti renoviran.

Podržala Ambasada SAD u Beogradu. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD