Bojana Savović o izmenama Krivičnog zakonika: Ne znamo ni ko ih je pisao, neke odredbe su sporne

„Građani da bi odgovarali za neko krivično delo, piše u zakonu, moraju da budu svesni protivpravnosti tog krivičnog dela. Dakle, ako se nešto previše često menja i ne zna se šta je dozvoljeno ili nije, koje radnje su kažnjive, a koje nisu, onda izostaje ta njihova svest o protivpravnosti i ne mogu da odgovaraju za neko krivično delo“, objašnjava.

Kako ističe, postoji više namera za česte promene.

„Ovo u vezi sa pooštravanjem kazni je čist populizam i to je nesporno. Postoje neke odredbe za koje oni misle da će njima ići u korist. Mislim da je stvorena velika konfuzija sa velikim brojem nejasnih i kontradiktornih pravnih normi“, navodi.

Zbog velikog broja promena koje donose izmene, tužiteljka kaže, uvodi se praktično novi zakon.

„Neozbiljno je od strane države da za javnu raspravu ostavi mesec dana. Menjate pet zakona od toga tri ogromna i krupna, sa velikim promenama koje suštinski zadiru u naš pravni sistem“, precizira za N1.

Zakonodavci koji su pisali izmene imali su na raspolaganju tri godine za pisanje. Savović ističe da se sastav radnih grupa za pisanje predloga stalno menjao i da je svaki put bilo tajno.

„Nismo mogli da saznamo ni radnu grupu koja je konačno napisala ove tekstove“, navodi.

Oni bi, kaže, trebali da budu ponosni na svoj rad ako se slažu i smatraju da je sve što su uradili dobro i da brane te odredbe u javnosti i da iznose pravne argumente da bi mogli da vidimo koji je bio njihov motiv i cilj.

Novinare, aktiviste, političare iz opozicije, kritičare vlasti najviše je zabrinula odredba koja se odnosi na kriminalizaciju savetovanja, odnosno objave materijala koji se može tumačiti u postupku kao savetovanje na izvršenje, odnosno podsticanje na izvršenje krivičnog dela.

Tužiteljka smatra da je ovo jedna od odredbi koja je nesrećno i nejasno napisana.

„Ostavlja mogućnost za različita tumačenja, a to je jako opasno. Mi imamo pomaganje koje je već u krivičnom zakonu objašnjeno kao davanje saveta da se izvrši konkretno krivično delo. Ovo je sad proširen vid nekog pomaganja i ima sporne odredbe koje se odnose i na to svesno pristupanje sadržaju. Nije uopšte jasno kako će neko dokazati svesno i nesvesno pristupanje nekom sadržaju, širenje takvog materijala i šta se po tim može obuhvatiti. Postoji bojazan da se to može široko tumačiti jer je pravno neprecizna“, smatra.

Postoji opasnost, istilče, da se unize ljudska prava.

„Postoje odredbe koje su sporne, odredbe u Zakonu o krivičnom postupku kojima se daju nova prava okrljivenima. Sada bi okrivljeni imali pravo na svog tumača i prevodioca, a u svetlu migranata koji dolaze iz raznih delova sveta, mi nemamo prevodioce za mnoge jezike, dijalekte i tako dalje“, navodi.

Dodaje i da postoje dobre odredbe zakona koje se odnose na prava žrtava i oštećenih.

Opširnije pogledate u video prilogu.