Bojić: Povezati se sa državama koje su rešile pitanje napuštenih životinja 1Foto: M. Veljković/ Arhiva

Rešenje za napuštene životinje moglo bi da bude povezivanje sa državama koje su to pitanje regulisale, da bi se omogućio njihovo legalno udomljavanje i time zaustavio ilegalno prebacivanje preko granice, posle čega im se gubi svaki trag, izjavila je FoNetu volonterka organizacije za spasavanje životinja Animal Rescue Serbia (ARS) Dragana Bojić.

Najbolje bi bilo povezati se zvaničnim državnim kanalima, posredstvom veterine i veterinarskih inspekcija, ocenila je ona u serijalu razgovora Vidokrug.

Pošto nikada nije rađeno istraživanje, ne zna se profil ljudi koji odbacuju životinje, ali je poznato da veoma mali broj njih odnosi u azil životinje o kojima ne može da se stara, rekla je Bojić.

Prema njenom objašnjenju,“mnogi misle da će pomoći time što ih ostave u blizini azila ili pored pijace, uvereni da će se neko na njih sažaliti, nahraniti i uzeti“.

Veoma mali broj ljudi će ih odneti u azil i reći da ne može da vodi računa o njima, jer se, kako kaže, plaše posledica.

„Imamo zakon koji je solidan, ali ipak nema kažnjavanja za napuštanje životinja. Iako, dakle, ne bi imali nikakve posledice, ljudi ipak ne žele da se identifikuju da bi se znalo ko su, šta su, i da zatraže bilo kakvu vrstu pomoći“, ukazala je Bojić.

Kako je ocenila, povećan broj pasa i mačaka lutalica na ulicama širom Srbije rezultat je nesterilizacije i nekastracije životinja pre nego što budu odbačene iz domova.

„To povećanje broja mladunaca na ulici dešava se kod mačaka koje su tek ostavljene“, napomenula je volonterka ARS i dodala da je slična situacija i sa psima, kao i da je napušteno sve više rasnih pasa.

Ona je podsetila da je životni vek životinja na ulici veoma kratak, jer ih stalno vrebaju opasnosti od saobraćaja, ljudi, ali i bolesti koje se prenose unutar vrste, mada retko među različitim vrstama.

Mnoge životinje koje prima ARS, ne samo da su napuštene, već se nalaze u lošem zdravstvenom stanju, pa su one koje boluju od zaraznih bolesti izolovane i pruža im se potrebna zdravstvena nega, istakla je Bojić.

Osim udruženja, veliki broj pojedinaca se stara o životinjama sa ulice, finansirajući hranu i zdravstvenu negu sopstvenim resursima, a međusobno se zovu zaštitarima.

“Za sada ne postoji neka organizovana podrška države, jedino recimo Veterina Beograd radi besplatno kastraciju i sterilizaciju, ali to većinom, ipak, obavljaju zaštitari o svom trošku”, zaključila je Bojić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari