Bojte se Allaha: Smisao života i smrti Ćamila Sijarića

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. ““Taj ponosni, časni i daroviti čovek, Ćamil Sijarić, koji se tolikih lepota i užasa nagledao i pouzdano im svedočio, dolazi nam danas, zaboravljen, ponižen i uvređen, da unese izvesnosti u ovu našu semantičku i socijalnu konfuziju, da se na njegovom životu i književnom delu ogleda i zastidi beznađe naše stvarnosti““. Pretenciozno i nepismeno. Moglo je da se kaže: da se na njegovom žovotu i književnom delu ogleda i zastidi naša stvarnost. Ali, da se na njegovom životu i delu zastidi beznađe? Zašto bi se besnađe zastidelo? Da li to Paković hoće da kaže kako je život i književno delo Ćamila Sijarića bilo toliko beznadežno da bi se i besnađe zastidelo? Naravno da ne. Samo je Pakovićeva rečenica toliko beznadežno nepismena da bi se i besnađe moglo zastideti.

2. Pažljivi čitalac nije primetio, ili nije pročitao kao što ni urednica kulturne rubrike nije pročitala, da je Paković istu tu rečenicu već objavio u jednom ranijem tekstu (Sijarić, Allah i Dis) koji je takođe objavio u Danasu. Ne znam koliko baš može da bude ponosan na nju, ali svakako ne bi mogao da bude ponosan činjenicu da istu robu dva puta prodaje istim čitaocima u istoj novini.