Bolest poljupca opet u Beogradu: Epidemiolog otkriva koje grupe građana su najugroženije 1Foto: Beta/Miloš Miškov

Na teritoriji Beograda tokom prošle godine zabeleženo je 19 slučajeva infektivne mononukleoze poznatije još i kao bolest poljupca. Od početka ove godine do kraja prošle nedelje već su registrovana 42 obolela, izjavila je epidemiološkinja Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd dr Slavica Maris.

Iako je došlo do pevećanja broja obolelih u odnosu na prošlu godinu, dr Maris je u jutarnjem programu  Blic TV navela da epidemijsko širenje ove zarazne bolesti još nije zabaleženo. Doktorka Maris istakla je da se ovo oboljenje vezuje za mlade od 15 do 25 godina, ali da se može javiti i u drugim uzrastima.

– Pretpostavlja se da su osobe do 35 godina bar jednom došle u kontakt sa Ebstein-Barrovim virusom (EBV) koji izaziva mononukleozu. Najugroženiji su đaci i studenti jer su u kolektivima – navela je ona.

Govoreći o simptomima ove bolesti dr Maris kaže da su slični kao i kod drugih respiratornih infekcija, ali je zbog jedne stvari razlikuju.

– U početku bude ekstremni zamor, malaksalost, oboleli imaju problem da hodaju, može da se jave glavobolja, vrtoglavice, povišena telesna temperatura, bolovi u mišićima, curenje nosa, zapušenost, kašalj ali ono što je karakteristično je je bol u grlu, crveno nepce sa tačkastim krvarenjem, otečeni krajnici prebojeni belim naslagama, otečene limfne žlezde vrata koje su bolne na dodir. Ovako gledana klinička slika može da se pomeša i sa, recimo, beta hemolitičkim streptokokom grupe A, međutim ono što ukazuje baš na mononukleozu jeste ako dolazi do uvećanja slezine i jetre. One se mogu napipati 2 do 3 cenimetra ispod rebarnog luka. To sve utvrđuje lekar na osnovu pregleda i laboratorijskih nalaza – objasnila je dr Slavica Maris.

Bolest poljupca opet u Beogradu: Epidemiolog otkriva koje grupe građana su najugroženije 2
Foto screenshot K1

Prema njenim rečima, mirovanje je obavezno a terapija je obično simptomatska, nekada, zbog uvećane jetre i slezine, lekari preporučuju i kortikosteroide, dok se antibiotici ne preporučuju na svoju ruku.

– Zloupotreba antibiotika, naročito u vreme korone, dovela do rezistencije bakterija na te antimikrobne lekove. Uzimanje antibiotika kod ove bolesti može dovesti do ospe po koži, ali to nije alergija na antibiotik već je reakcija virusa na prisustvo antibiotika. U 30 odsto slučajeva se “nakalemi” i neka bakterijska infekcija, pa će lekar dijagnostikovanjem odlučiti o upotrebi antibiotika – dodaje ona.

Bolest poljupca obično prođe za nekoliko nedelja, ali je preporuka nakon izlečenja da se minimum dva do tri meseca izbegavaju teže fizičke aktivnosti.

– Upravo zbog toga što se jetra i slezina sporo vraćaju u svoju prvobitnu veličinu treba izbegavati velike fizičke napore jer može doći do zapaljenja jetre u smislu hepatitisa ili rupture (pucanja) slezine – ističe epidemiološkinja Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

Kako se prenosi

Pacijent oboleo od mononukleoze može biti zarazan, kako kaže dr Slavica maris, i nekoliko nedelja nakon preležane bolesti, ali virus je slabo otporan u spoljašnjoj sredini.

– Infekcija se prenosi kapljičnim putem, direktnim kontaktom, glasnim govorom, kijanjem, kašljanjem i preko kontaminiranih zaraženih predmeta – preko čaše. Zato je važna higijena. Čaše je dovoljno oprati toplom vodom i deterdžentom, jer je virus slabo otporan te će lako nestati – naglašava ona.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari