Kada će se pojaviti „bolest X“ i da li će izazvati globalnu epidemiju: Infektolog za Danas o upozorenju SZO iz Davosa

Generalni sekretar Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adhan Gebrejesus rekao je juče na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu da je važna priprema za „bolest X“ i da se nada da će zemlje do maja ove godine postići sporazum o pandemiji kako bi se pozabavile ovim „zajedničkim neprijateljem“.

„Sporazum o pandemiji može ujediniti sva iskustva sa svim izazovima s kojima smo se suočili, kao i sva rešenja“, rekao je Gebrejesus objasnivši da je „bolest X“ nepoznata bolest, ali i da je taj pojam prvi put upotrebljen 2018. godine.

Indikativne su dve stvari u celoj toj priči – da je globalna pretnja javnom zdravlju od nepoznatog uzročnika moguće međunarodne epidemije izrečena u Davosu, a ne na nekom globalnom medicinskom skupu, kao i to da bi do maja, odnosno za četiri meseca, države trebalo da razmisle o sporazumu o pretećoj epidemiji.

„Bolest X“ – stara – nova pretnja

Za razliku od 2017, kada je termin „bolest X“ prvi put upotrebljen u okviru SZO, a izazvao pažnju tek sledeće godine, sada „misteriozna bolest“, za koju se ne zna ni uzročnik niti kada će se pojaviti, ali bi relativno brzo države trebalo da postignu sporazum o epidemiji, izaziva veliku strepnju i strah posle iskustva sa pandemijom kovida, koja je počela krajem 2019. godine u Kini i obišla planetu, a nakon upozorenja SZO na „bolest X“ 2017 – 2018. godine.

Infektolozi ne vide drugu mogućnost do da će „bolest X“ biti zoonoza, odnosno infekcija koja se sa životinja prenosi na ljude, a koju dosad nismo imali jer, prema globalnim i domaćim objašnjenjima, „čovek sve dublje ulazi u prirodna staništa životinjskog sveta, pećine gde su slepi miševi, prašume i druga mesta, te je velika mogućnost prenosa bolesti“. Pominju i globalno zagrevanje, ali i mutacije postojećih izazivača bolesti od globalnog značaja.

„Upravo tako“, kaže za Danas prof. dr Žarko Ranković, infektolog i bivši direktor Klinike za infektivne bolesti UKC Niš.

Odgovarajući na pitanje kako je razumeo reči Gebrejesusa u Davosu o „bolesti X“, Ranković navodi:

„Kako je i rekao: ne smemo zaboraviti da ponovo može da nam se desi međunarodna epidemija i da nije pitanje da li će se desiti, već kada će. Takođe, svi zdravstveni sistemi na planeti, uključujući i naš, moraju biti spremni za pojavu neuobičajenih simptoma. A da bismo bili, neophodno je uložiti novac u kapacitete, aparate, lekove i potrošni materijal, kao i reagense. A, to sve košta. „Bolest X“, o kojoj sada svi pišu kao da je već zavladala, čak se daju procene da će biti 20 puta jača od kovida i sličnih, termin je kojim se ukazuje na mogućnost pojave novog izazivača infektivne bolesti koji ima potencijal da pokrene epidemiju od globalnog značaja“, navodi Ranković i podseća da smo „globalno, nažalost, svi platili veću ili manju cenu zbog nespremnosti kada se kovid pojavio“.

Velika mogućnost pojave zaraze

On objašnjava da je upozorenje direktora SZO na mestu, jer imamo realne pokazatelje da je velika mogućnost pojave „bolesti X“:

„Glavni je taj što su ljudi duboko prodrli u staništa životinja – prašume, pećine i druga. Kroz evoluciju je dokazano da nikada ne možemo znati da li će uzročnik bolesti, koji se do tada prenosio samo sa životinje na životinju, preći na ljudsku vrstu. Takve bolesti se zovu zoonoze. Vreme nam je pokazalo da će do toga sve češće dolaziti“, objašnjava Ranković.

Prema njegovim rečima, na aktuelnoj listi bolesti SZO iz 2017, a koja je revidirana 2018. i posle kovida, od velikog značaja i epidemijskog potencijala, osim „bolesti X“ su i kovid, ebola, denga, SARS, groznica Zapadnog Nila i druge.

„Ne manje važan uzrok pojave „bolesti X“ je i promena klime. Svedoci smo da je u našoj državi od 2012. godine, dotad tropska infektivna bolest groznica Zapadnog Nila, postala autohtona. Vektorski prenosioci te bolesti, komarci, migrirali su na severnu hemisferu planete zbog pogodnih klimatskih uslova i izazvali epidemiju. Shodno tome, infektolozi znaju da je velika verovatnoća da ćemo imati dengu, malariju i druge tropske bolesti“, naveo je on.

„Bolest X“ nije sada razlog za paniku

Sagovornik Danasa apeluje na sve u javnom prostoru da, između ostalog, vode računa o tome da niko nije rekao da će „bolest X“ ubiti 10 puta više osoba od kovida i slične procene:

„Posle tek završene pandemije kovida, nije potrebno izazivati paniku zbog nečega što još nije ni detektovano, a kamoli počelo da se širi među ljudima. Trebalo bi da se svi ponašamo odgvorno, a ne da nas, kao naše putare, iznenadi sneg u januaru“, savetovao je on.

Istini za volju, „bolest X“ nije prvi put pomenuta u Davosu. O njoj se razmišlja godinama, a najsvežije aktivnosti u vezi sa infektivnim bolestima, u koja bi spadala i „bolest X“,  su iz novembra prošle godine.

Na sajtu SZO, 21. novembra 2023, između ostalog, stoji da je SZO pozvala preko 300 naučnika koji bi trebalo da razmotre dokaze o preko 25 porodica virusa i bakterija, kao i o „bolesti X“.

„Bolest X je uključena da ukaže na nepoznati patogen koji bi mogao izazvati ozbiljnu međunarodnu epidemiju. Stručnjaci će preporučiti i listu prioritetnih patogena za koje su neophodna dalja istraživanja i ulaganja. Proces će uključivati naučne i kriterijume javnog zdravlja, kao i one koji se odnose na socioekonomski uticaj, pristup i pravičnost“, navodi se na sajtu SZO.

U istom tekstu pomenuto je i da je lista izazivača bolesti koji su potencijalna pretnja globalnom zdravlju, a koja je prvi put objavljena 2017, revidirana sledeće godine, ali i da je na nju ubačen i koviod.

Lista trenutno prioritetnih bolesti SZO:
– COVID-19
– Krinsko-Kongo hemoragijska groznica
– Lasa groznica
– MERS
– SARS
– Nipah
– Groznica doline Rift
– Zika
– „Bolest X“

U objašnjenu stoji da „ovo nije potpuna lista niti ukazuje na najverovatnije uzroke sledeće epidemije. SZO pregleda i ažurira ovu listu kako se pojave potrebe, a metodologije se menjaju“.

Takođe, prema istim informacijama, „bolest X“ predstavlja saznanje da bi ozbiljnu međunarodnu epidemiju mogao izazvati patogen za koji se trenutno ne zna da izaziva bolest kod ljudi.