Bolesti od kojih su umirali poznati

Duševni bolesnici su pre 80 godina na ovim prostorima bili zapostavljeni. Iako je bilo neophodno da im se posveti stručna pomoć, kapaciteti bolnica su bili nedovoljni.

Zato je Ministarstvo socijalne politike i narodnog zdravlja pre 80 godina donelo odluku o izgradnji novih bolnica i drastičnom povećanju kapaciteta, piše list Vreme.

Po anketama koje su tada sprovedene, postojalo je oko 8.000 mesta u bolnicama, a više od 28.000 ljudi kod kojih je konstatovan neki vid duševnog oboljenja.

Plan ministarstva je predviđao da u narednih 10 godina taj problem bude rešen i da svi kojima je potrebna nega pronađu utočište.

Samo u Beogradu, zatim jednom gradu u Hrvatskoj, i u jednom mestu blizu Ljubljane postojale su  ustanove koje su bile specijalizovane za rad sa ovom vrstom ljudi.

„Iako je broj bolničkih postelja nakon ujedinjenja uvećan pet puta, sve to ni izbliza nije dovoljno za zadovoljenje potreba. Pored toga, nedostaje savremeno uređenje za proučavanje i lečenje bolesnika. Od nekih krajeva bolnice su mnogo udaljene i nemaju dovoljan broj lekara“, piše list Vreme.

U tekstu se navodi da je neophodno poboljšati i tretman lekara koji su zaposleni u ovim bolnicama, jer taj rad iziskuje izuzetnu posvećenost i veoma je naporan. U pojedinim slučajevima su lekari i osoblje bili čak i životno ugroženi od strane onih koje leče.

Lekari zato zaslužuju posebne povlastice kao što su besplatan stan i hrana, dodatni duži odmor i benificiran radni staž.

„Tek ako se ovako obezbede lekari i ostalo osoblje, moći će se očekivati one koristi od ovih ustanova koje one mogu zaista pružiti“, navodi list Vreme.

Celokupno izadnje može se čitati na sajtu Narodne biblioteke.

List Pravda prenosi deo teksta objavljenog u američkom medicinskom časopisu. Tema je nesvakidašnja i autor se bavi uzrocima smrti poznatih ljudi.

„Dok bolest i smrt običnog čoveka interesuje samo porodicu, njegove najprisnije prijatelje i lekare koji ga leče, dotle su bolest i smrt slavnog čoveka važne i sa kulturno-istorijskog gledišta, a isto tako i sa gledišta biološkog proučavanja fizičkog života velikih intelektualaca“, piše Pravda.

Pojedine bolsesti po ovom istraživanju češće se javljaju kod intelektualaca nego kod običnog sveta. Primeri su epilepsija i tuberkuloza. Od prve, koja je u narodu često poznata po imenu padavica, nastradali su Gistav Flober, Stendal, Viktor Igo, nemački slikar Beklin, čuveni Dostojevski i drugi.

Dostojevski je smatrao da je ova bolest zaslužna za kvalitet njegovih dela i da mu je davala inspiraciju za stvaranje.

„Posle svakog epileptičnog napada dolazi divna i bujna regeneracija i preporod duha i tela“, navodi ovaj pisac u jednom svom spisu.

Mnoge mlade genije tuberkoloza je usporavala i činila slabima. U cvetu mladosti veliki pesnici, slikari i pisci izgubili su bitku sa opakom bolešću.

Osim dve pomenute bolesti, harala je među umnim ljudima i progresivna paraliza. Mnogi naučnici su tvrdili da ovo oboljenje ima pozitivan uticaj na intelektualne kapacitete i da „od prosečno talentovanog čoveka paraliza stvara genija“. Ipak, bilo je i onih koje je ova bolest potpuno onesposobila za bilo koji rad.

Više o tome čitajte  na sajtu Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1941. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.