Bolesti srca u našoj zemlji ubiju 150 ljudi dnevno: Neumoljiva statistika pred Svetski dan srca

„Srce i krvni sudovi su danas u Srbiji ugroženiji nego bilo gde u Evropi. Od kardiovaskularnih bolesti kod nas dnevno umre oko 150 ljudi, što je godišnje više od 53.000 smrtnih ishoda. Ova porazna statistika govori o tome da kardiovaskularne bolesti predstavljaju vodeći uzrok smrti u Srbij“, izjavila je ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić, na nedavno održanom kardiološkom simpozijumu.

Ona je istakla da ministarstvo i ona lično već skoro godinu dana predano rade na tome da što više bolnica u Srbiji bude osposobljeno za izvođenje komplikovanih kardiohiruških operacija.

Kardiolog prof. dr Nebojša Tasić sa Instituta za kardiovaskularne bolseti „Dedinje“ i predsednik Udruženja „Hipsa“ u Vodiču za zdravije stilove života piše da, iako do 50-tih godina života češće obolevaju muškarci, u kasnijem životnom dobu, najčešće posle početka menopauze kod žena, ovaj trend se menja pa nešto češće oboljevaju žene.

„Posebno zabrinjava veliki broj obolelih od povišenog krvnog pritiska (hipertenzije) kao i rastuće epidemije gojaznosti“, naglašava ovaj kardiolog i dodaje da su među kardiovaskularnim bolestima najznačajnije koronarna bolest srca (infarkt miokarda), cerebrovaskularne bolesti (šlog), povišeni krvni pritisak, srčana insuficijencija, periferne bolesti arterija, reumatske srčane bolesti, kongenitalne bolesti srca.

„Ono što je posebno značajno je da je 80 odsto smrti od ovih bolesti preventabilno agresivnom kontrolom faktora rizika. Epidemiološke i kliničke studije su pokazale da su najvažniji faktori rizika za nastanak i razvoj ovih oboljenja pušenje, poremećaj metabolizma lipida, povišen krvni pritisak i šećerna bolest“, navodi prof. dr Tasić i dodaje da na genetiku, pol rasu i starost ne možemo da utičemo, ali da na ostale faktore rizika možemo.

Prema podacima Instituta Batut, akutni koronarni sindrom u Srbiji činio je 48,3 odsto svih smrtnih ishoda od ishemijskih bolesti srca u 2022. godini.

„Preko 70 odsto svih simptoma srčanog i moždanog udara javljaju se u kući, kada je neko od članova porodice prisutan i može da pomogne. Zato je potrebno prepoznati znake i simptome srčanog i moždanog udara“, ukazuju iz Instituta Batut.

Sa druge strane, kardiolog Tasić naglašava da su srčana oboljenja najčešće posledica višegodišnjeg nagomilavanja velikog broja faktora rizika, te često nemaju nikakvu simptomatologiju.

„Kada dođe do pojave simptoma, poput bola u grudima, osećaja lupanja i preskakanja srca, zamora, malaksalosti, osećaja nedostatka vazduha, srčana bolest je već uznapredovala i zahteva hitan pregled“, objašnjava on.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ objavio je spisak simptoma po kojima možemo prepoznati da li je reč o srčanom ili moždanom udaru.

Znaci i simptomi srčanog udara:

1. Jak bol koji se javlja iza grudne kosti u vidu stezanja, pritiska, probadanja i traje više od pola sata (bol može da se širi prema ramenima ili stomaku, levoj ruci, vilici ili lopaticama)

2. Otežano disanje praćeno kratkim dahom

3. Malaksalost, muka, povraćanje

4. Uznemirenost.

Znaci i simptomi moždanog udara:

1. Oduzetost jedne strane lica, ruke ili noge na jednoj strani tela

2. Konfuzija (osoba ne zna gde se nalazi), otežan ili nerazgovetni govor

3. Teškoće sa vidom (jednostrano ili obostrano)

4. Otežano kretanje, vrtoglavica, gubitak ravnoteže i koordinacije

5. Jaka glavobolja, bez prethodnog uzroka

6. Nesvestica ili potpuni gubitak svesti.