Jugoslovenska štampa 21. septembra pre 80 godina pisala je o japansko-kineskom ratu, čehoslovačkim izbeglicama, sastanku Hitlera i Čemberlena, ali donela je i mnoštvo zanimljivosti iz zemlje i sveta.
U današnjem broju Pravde čitamo razgovor sa japanskim generalom Itagaknem, inače bratom jednog japanskog ministra, koji već neko vreme boravi u Engleskoj. Ovom prilikom on je otkrio svoja predviđanja da će japansko-kineski rat potrajati „deset, pa čak i dvadeset godina“.
„U Japanu su svi u početku rata, moram to iskreno priznati, potcenjivali važnost japansko-kineskog sukoba. Mi, Japanci, malo smo više gordi i samopouzdani nego što treba. To nam se sada ljuto sveti“, izjavio je ovaj general.
On je sa engleskim novinarima podelio i nadu da će vladavini kineskog diktatora Čang Kaj Šeka doći kraj, što bi, po njegovom mišljenju, bio spas za ceo kineski narod, „a možda i okončanje rata“, ali i tešku situaciju u Japanu u kojoj su zalihe namirnica koje pred izmicanjem.
On se osvrnuo i na japanske radio stanice, preko kojih se, kako kaže, Japanci svakodnevno podsećaju da štede i žive najskromnije što mogu.
„Samo jedan primer da navedem: spikeri opominju svakoga na to da ako samo svakog dana uštedi tri palidrvca, država će biti u stanju da uštedi godišnje 1000 kilograma palidrvaca, a ako se manje puši, opet će ušteda biti ogromna“, objasnio je engleskim novinarima.
U rubrici zabave nalazimo naslov „Čovek koga nikako ne mogu da pogube na vešalima“. Radi se, zapravo, o tački jednog putujućeg cirkusa iz Amerike, u kojoj je akrobata dva sata visio o konopcima, a nije umro.
„Najinteresantnije je u ovoj stvari to da je obešeni čovek visio od početka do kraja cirkuske predstave na vešalima, dok je za to vreme tekao ostali deo programa“, piše ovaj list.
Pravda je na današnji dan pre 80 godina prenela jednu zanimljivu vest iz Northemptona. Jedna Engleskinja je, naima, sa svojh 36 godina rodila sedamnaestoro dece, a čak tri puta trojke.
Naravno, ovolikoj porodici bila je neophodna još jedna kuća, te je otac „za svoj veliki rod“ izgradio novu kuću, koja je sa starom bila povezana prekrivenim mostom, tako da majka može noću ili po ružnom vremenu da pomogne svojoj deci.
„Radnik Johan Neten iz Lajpciga ugrozio je rekord gđe Fultrop, jer mu je žena donela na svet dvadeseto dete, ali od njegove dece samo je četrnaestoro još u životu“, piše Pravda.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Vreme na naslovnoj strani najavljuje ponovni sastanak Hitlera i Čemberlena.
„Državni kancelar i vođa Rajha g. Hitler napustio je automobil Berhtesgaden u pravcu Minhena, odakle će sutra pre podne avionom produžiti put za Godesberg radi sastanka sa britanskim premijerom“, javlja agencija Rajter.
Kako javlja dopisnik ovog lista, cela Nemačka tog dana bila je u znaku dolaska engleskog premijera Čemberlena. U pograničnim nemačkim mestima u tom trenutku bilo je već 102.000 izbeglica Sudetskih Nemaca.
„Uverenje u mogućnost donošenja jednog mirnog rešenja danas je mnogo izvesnije. S druge strane dok u pogledu razvoja daljih razgovora između g. Hitlera i g. Čemberlena vlada optimizam, danas se beleži još veća zategnutost u samoj Čehoslovačkoj“, piše Vreme.
Kako javlja dopisnik, u Čehoslovačkoj je osvanuo članak koji je postao predmet razgovora širom Nemačke, a zove se „Čehoslovačka je slaba da tuče Nemačku, ali dovoljno jaka da izazove evropski rat“.
Vreme ovog 21. septembra piše i o jednoj južnoameričkoj državi koja sve više privlači i naše iseljenike. Reč je o Boliviji, državi sa četiri miliona stanovnika.
„Možda je baš retka naseljenost ove bogate zemlje stvorila našim ljudima veliko polje rada. Pa ipak, naši iseljenici – zemljoradnici – nisu se naseljavali u Boliviji, kao što je to bio slučaj sa Argentinom i Brazilijom“, piše ovaj list.
Razlog ovome je, kako piše, to što se Bolivija, zemlja bogata neiskorišćenim rudama, nije bavila zemljoradnjom već rudarstvom.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.