Bolja odbrana imperativ

Prolaz u osminu finala Svetskog kupa posledica je pobeda nad prosečnim selekcijama Egipta i Irana, što je ipak poražavajuće za reprezentaciju koja je pre puta u Španiju „pikirala“ četvrtfinale kao objektivno merilo vrednosti. Porazima se u „zube“ mora gledati ukoliko želimo da izvučemo bilo kakve pouke i shvatimo koliko još moramo da radimo da bismo uopšte razmišljali o medalji.

Odsustva Nemanje Nedovića, Vladimira Micova, Vasilija Micića, Vladimira Lučića, Zorana Ercega bez ikakve sumnje odrazili su se na kvalitet selekcije, ali je veliko pitanje da li bismo se i sa njima bolje proveli u prvoj fazi šampionata. Svi oni su dobri, ali nijedan od njih nije vrhunski igrač, što je preduslov za značajne rezultate. Hteli mi to da priznamo ili ne, ali u ovom trenutku reprezentacija Srbije uopšte nema krilnog centra koji može parirati modernim četvorkama visine ne ispod 207 cm, težine manje od 107 kilograma i mišićne mase zavidnih dimenzija.

Mada je javnost Bogdana Bogdanovića već proglasila za budućeg NBA stara, u direktnom duelu sa Leandrom Barbosom jasno je bilo koliko srpski bek mora još da uči da bi uopšte došao do nivoa neophodnog za najbolju ligu na svetu. Činjenica da ga je Finiks izabrao kao svog trećeg pika po redu na ovogodišnjem draftu ipak nešto govori. Barbosa je od Bogdanovića stariji deset godina, njegov zenit prošao je pre tri sezone kada je upravo u Finiksu bio deo startne petorke ili šesti igrač, međutim i u blagom padu forme i kvaliteta Leandrinjo je održao lekciju Bogdanoviću, pre svega u odbrani. U njihovim direktnim duelima uvek je bio za pola koraka ispred našeg igrača, u tri navrata mu je maltene uzeo živu loptu prilikom ulaza srpskog beka, a pritom mu je prilikom šuta Bogdanovića ruka uvek bila na lopti. S druge strane, Bogdanović je konstantno kasnio u defanzivi, naročito u situacijama kada je trebalo da izađe iz blokada u reketu i da stigne na šut iskusnog Brazilca. Bogdan jeste atleta, ali još puno mora da radi na povećanju mišićne mase i boljem radu nogu, jer fizički nije mogao da parira Barbosi, što je bilo posebno evidentno u prodor igri brazilskog beka.

Srbija je protiv Francuske i Brazila pokazala brojne slabosti u defanzivi, koje su nedopustive za ovako značajno takmičenje. Konstantna preuzimanja visok-nizak posebno bodu oči, jer sigurno nisu deo taktike, već posledica inferiornosti srpskih igrača. Prilikom gotovo svake rivalske igre dva na dva dolazi do preuzimanja, što protivniku omogućava da u „mis meču“ radi šta mu je volja. Loše i gradimo igrače u defanzivnom skoku, isuviše smo mekani u kontakt igri. Atletski i dalje puno kaskamo za vrhunskim reprezentacijama i jedino velikim trudom i entuzijazmom od prvog momenta možemo parirati rivalu u osmini finala (najverovatnije Grčka) i nadati se prolazu u četvrtfinale.

Srbija ima moćan tim

– Ovo je jedan od najtalentovanijih timova na svetu. Zato je ovo za nas velika pobeda. Čestitam Srbiji, ima moćan tim i može daleko da dogura – pohvalio je Marselinjo Uertas srpske igrače.

Teodosić pravi primer

Uprkos činjenici da nije zalečio povredu skočnog zgloba Miloš Teodosić primer je kako se bori i izgara za nacionalni dres. Iako je dokazan igrač, naš najbolji plej ulaže krajnji napor da doprinese rezultatu tima. Ne štedi se, ulaže maksimum da razigra saigrače, pruža bezrezervnu podršku i zato ima puno pravo i da iskritikuje kada oseti potrebu.

Buđenje Krstića

Nastup Nenada Krstića, tačnije povratak posle uvodna tri kola, kada nije ulazio u igru, veliko je ohrabrenje i stimulans saigračima. Jedan od najboljih evropskih centara na putu je da se vrati u formu koja bi mu omogućila da više od deset minuta odigra pod punim opterećenjem. To bi trebalo da bude od nemerljivog doprinosa u osmini finala Svetskog kupa. U paru sa Raduljicom, tačnije u rotaciji, njih dvojica mogli bi da budu ključni faktor prolaska u četvrtfinale.