Bolja signalizacija bi spasila živote

Razmatrajući uzroke ove nezgode, stručnjaci u oblasti saobraćaja sa kojima je Danas razgovarao, jednoglasno navode nepoznavanje pravila vožnje u uslovima smanjene vidljivosti kao faktor koji je najverovatnije uticao na to da pre dva dana dođe do tragedije.

– Čitajući komentare ispod vesti o ovoj nesreći vidim da je neko napisao da bi jednostavno stao kada bi naišao na maglu. Ali, osoba koja je to napisala ne zna da je to poslednja stvar koju treba uraditi kada uđeš u tako gustu maglu. To je slučaj sa velikim brojem vozača – kaže za Danas Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja.

On ističe da se u auto-školama ne posvećuje dovoljno pažnje vožnji u uslovima sa smanjenom vidljivošću.

– Jedno od pitanja na testu je koliko važi registraciona nalepnica na automobilu? Ne sporim ja važnost tog podatka, ali niko još nije poginuo zbog toga što ne zna koliko važi nalepnica. Da ne pominjem da na istoj piše kad ističe. Međutim, ne postoji pitanje koje je bezbedno ponašanje kada pri brizni od 80 kilometara na čas uletite u maglu gde se vidljivost smanjuje na svega dvadeset metara – navodi Okanović.

Pored manjka obrazovanja, on vidi i niz sistemskih nedostataka, čije bi ispravljanje moglo da predupredi ovakve nesreće.

– Da je postojao displej koji bi, primera radi, upozorio vozače „magla za tri kilometra, prilagodite brzinu“ verovatno ne bi bilo ove nezgode. Takođe, može da se uspostavi i sistem upravljanja brzinama, gde bi se, u zavisnosti od vremenskih prilika, korigovala dozvoljena brzina kretanja. Sve ovo nije naučna fantastika, to se već primenjuje drugim zemljama – kaže Okanović.

Dodaje da je velika sreća da u nezgodi nije učestvovao autobus pun ljudi, pošto bi da je to bio slučaj „i dalje brojali žrtve“.

Profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Milan Vujanić takođe „ljudski faktor“ vidi kao odlučujući uzrok ove nezgode. I on, poput prethodnog sagovornika, smatra da država može da uradi više kako bi se ubuduće smanjio broj poginulih.

– Može se predvideti kada i na kojim deonicama može doći do magle. Službe bi mogle da pošalju vozilo koje bi regulisalo saobraćaj na tim delovima puta. To rešenje ne podrazumeva velike troškove, a sprečile bi stravične posledice saobraćajnih nezgoda – istakao je Vujanić.

Adekvatna signalizacije postavljena je duž svih autoputeva u Srbiji, poručuju iz Puteva Srbije, odgovarajući na pitanja Danasa.

„Duž deonica na teritoriji gde je pojava magle česta, kao što je slučaj sa Pomoravljem, signalizacija je prilagođena vremenskim prilikama odnosno postavljene su table za maglu i obeležene su bele tačke u vidu polukrugova na propisanom rastojanju, kojima se učesnici u saobraćaju obaveštavaju da je neophodno smanjiti brzinu i istu prilagoditi uslovima na putu“, ističe se u odgovoru Puteva.

Oni dodaju da predstavnici nadležnih Preduzeća za održavanje puteva svakodnevno obilaze deonice puteva i da se svi uočeni nedostaci blagovremeno saniraju i popravljaju.

Podsetimo, osam osoba je poginulo, a 26 je povređeno u dva lančana sudara koja su se dogodila gotovo istovremeno, u različitim trakama auto-puta Niš- Beograd. Uzrok nesreće je, prema saopštenju MUP-a, smanjena vidljivost usled guste magle.

Šta raditi kada uđete u maglu?

Prema rečima Damira Okanovića, direktora Komiteta za bezbednost saobraćaja, kada se uđe u gustu maglu ne treba praviti nagle radnje.

– Treba skinuti nogu sa gasa, upaliti sva četiri signalizaciona svetla i farove za maglu i spustiti brzinu na onu koja vozaču omogućava da stane ukoliko ispred sebe vidi vozilo koje stoji – navodi Okanović.

On ističe da ne treba zaustavljati vozilo, a ako je to neophodno, da svi napuste isto i sklone se sa puta.

– Kada je reč o razmaku između vozila u regularnim uslovima, važi pravilo dve sekunde. To znači da treba pogledati kada vozilo ispred prođe pored nekog fiksiranog objekta. Vaš automobil ne bi smeo da prođe pored tog istog objekta za manje od dve sekunde – kaže Okanović.