Boljević o novom zakonu o pravosuđu: Sad manje strahujem od uticaja političara na sud

Ona je navela da manje strahuje od uticaja političara na tu granu vlasti nego od toga da eventualno podbace sudije u njihovom najvažnijem telu – Visokom savetu sudstva, koje je dobilo veće nadležnosti.

„Novi zakoni, koji bi trebalo da se kao predlozi uskoro nađu na dnevnom redu skupštinske sednice, unapređuju dosadašnja rešenja, sad sudijama ostaje odgovornost za stručno i nepristrasno, fer suđenje“, rekla je Boljević, sudija Vrhovnog kasacionog suda i članica Radne grupe za izradu tih zakona u intervjuu za agenciju Beta, uz konstataciju da je već novim ustavnim zakonom isključena mogućnost reizbora sudija koji se desio posle donošenja Ustava 2006.

Kako je navela, „suprotno uobičajenoj praksi da ne kvalifikuje svoja mišljenja kao pozitivna ili negativna, Venecijanska komisija je konstatovala, u Mišljenju o sudskim zakonima od decembra 2022. godine, da su zakoni ‘generalno dobro stukturirani, jasno napisani i da pokrivaju sve suštinske tačke koje je trebalo pokriti’ i ponovila da ‘ostaje na snazi ukupno pozitivna ocena revidiranih nacrta zakona'“.

„Međutim, željeni krajnji rezultat – poverenje građana u pravosuđe biće u potpunosti postignut tek sa svešću da se pravosuđe mora učiniti privlačnim za najbolje pravnike, pogotovo što 60 odsto sudija odlazi uskoro u penziju. Predloženo je novim zakonima da Narodna skupština raspravlja i o sudskom budžetu za koji se zalaže Visoki savet sudstva. Bez obzira na ishod glasanja rasprava će pomoći donosiocima odluka i celoj javnosti da razume koji su neophodni preduslovi da bi sudstvo dobro funkcionisalo i na kome je odgovornost ako se to ne dešava“, rekla je Boljević.

Na pitanje zašto u Radnoj grupi, koju je osnovalo Ministarstvo pravde, sem Društva sudija Srbije i Udruženja tužilaca Srbije nije bilo i drugih strukovnih udruženja i predstavnika nevladinih organizacija, Boljević je rekla da pretpostavlja da je ministarka pravde Maja Popović smatrala da bi telo sa „više od petnaest članova bilo preglomazno za rad“.

Prema rečima Boljević, „to su dva najiskusnija i najreprezentativnija udruženja sudija i tužilaca u Srbiji, jedino su Društvo sudija Srbije i Udruženje tužilaca Srbije članovi medjunarodnih udruženja sudija, odnosno tužilaca“.

Govoreći o izmenama, ona je podsetila da, u skladu sa ustavnim amandmanima, „Visoki savet sudstva kao i dosad ima 11 članova, od kojih je šest sudija, koje neposredno biraju sudije, i predsednik Vrhovnog suda, kao član po položaju“.

„Preostala četiri člana, iz reda istaknutih pravnika, bira Narodna skupština, koja je dosad birala svih 11 članova Saveta“, istakla je Boljević, poredeći ranija i sadašnja rešenja.

Na pitanje čime garantuje da uvodjenje istaknutih pravnika nije tek drugi način za politički uticaj na pravosuđe, samo nešto prikriveniji, ona je navela da nas „život uči da nema države u kojoj je u potpunosti isključen politički uticaj na sudstvo i da on svuda i uvek postoji, u manjoj ili većoj meri, što ne znači da je i poželjan, naprotiv“.

„Ipak, propisan je pravni okvir prema kome političko telo – Narodna skupština ne bira više svih 11 članova, već samo četiri i, prema kome, više nema ‘političkih’ članova u Visokom savetu sudstva – ministra pravde i predsednika skupštinskog Odbora za pravosuđe“, navela je Boljević.

Ona je istakla da su predloženim Zakonom o Visokom savetu sudstva „propisane ‘prepreke’ političkom uticaju na sudstvo koji bi najpre mogao doći preko članova Saveta koji se biraju iz reda istaknutih pravnika“.

„Te sadržinske odredbe ‘brane’ da članovi Saveta koje bira Skupština budu iz reda funkcionera izabranih neposredno od građana ili Narodne skupštine, sudije Ustavnog suda ili državni sekretari, osobe koje snažno utiču na donošenje političkih odluka, ili koje su vršile neprimereni uticaj na rad sudija ili javno zastupali stavove koji ugrožavaju nezavisnost sudstva“, navela je Boljević, ističući da su „postavljeni najviši standardi transparentnosti“ kod predlaganja i izbora istaknutih pravnika.

Na konstataciju da će o istaknutim pravnicima ipak odlučivati petočlana komisija – predsednik Narodne skupštine, Ustavnog suda, Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužiolac, Zaštitnik gradjana – ako se ne postigne dvotrećinska saglasnost svih poslanika, ona je odgovorila da je to rešenje iz ustavnih amandmana „sredstvo deblokade“.

„Iako razumem da je reč o državnim funkcionerima, čije su funkcije propisane Ustavom zbog njihove velike važnosti za državu, prilikom rada na ustavnim promenama ja sam se, istina bez uspeha, zalagala za drugačiji sastav te komisije. Iskustva drugih država, a najeklatantnije je crnogorsko, nas uče da je bilo nužno propisati sredstvo deblokade izbora članova Saveta“, rekla je Boljević.

Na pitanje zar nije direktan upliv politike u pravosuđe mogućnost da se član stranke kandiduje za istaknutog pravnika, ona je navela da se Radna grupa zalagala da „kandidati za člana Saveta, već u momentu kandidature, ne smeju biti članovi političke stranke“.

Boljević je objasnila da je ministarstvo pravde „imalo legitimne kontra-argumente da bi se takvim rešenjima povređivala Ustavom garantovana sloboda udruživanja, ali su ipak, do kraja javne rasprave, i kao njen rezultat, prihvaćene sugestije i propisani drugi uslovi za kandidaturu koji ograničavaju politički uticaj“.

Na konstataciju da je blokada u radu Visokog saveta sudstva moguća, ona je odgovorila da je „blokada uvek moguća, čak i kad se odluke donose manjom većinom, što je pokazalo zlokobno iskustvo iz revizije reizbora 2011/12.“

„Savet donosi odluke, kao i dosad, većinom od šest članova, a većinom od osam kod izbora svog predsednika i zamenika predsednika, predsednika Vrhovnog i ostalih sudova i odluke o razrešenju. Ali je dobro što su prihvaćene sugestije Društva sudija Srbije, i kasnije i Venecijanske komisije, da česti neopravdani izostanci člana Saveta budu razlog da mu prestane funkcija“, navela je Boljević.

Na pitanje zar nije moguće da sudije naprave svoju neprincipijelnu koaliciju, mada se u javnosti uglavnom sumnjiče istaknuti pravnici, Boljević kaže da je „sve moguće, teoretski“.

„Ne verujem u to da će u Savetu, prilikom odlučivanja, postojati ‘front’ između sudijskog i nesudijskog dela, pa ni u to da će sudije uvek biti jedinstvene. To je pokazao i rad dosadašnjih sastava Saveta. Javnost rada obezbedjuje da se razazna da li je i gde je zapelo u radu Saveta i ko bi za to bio odgovoran“, istakla je Boljević.

Na pitanje od čega najviše strahuje da bi moglo biti prepreka u sprovođenju novih rešenja, Boljević je rekla da „od uticaja političara manje strahuje“.

„Mnogo više razmišljam o tome da li će sudije-članovi Saveta, a pritom ne mislim ni na kog konkretno, već na članove svih budućih Saveta, odgovoriti teretu velike odgovornosti koja im je poverena. U svakom slučaju, ukoliko bi sudije u Savetu podbacile u svojim odgovornostima, one bi same bile odgovorne za moguće razmišljanje o tome da Savetu nije ni trebalo poveriti veće nadležnosti“, istakla je Boljević.

Ona je objasnila da je predlog Radne grupe bio da za članove Saveta mogu konkurisati samo sudije sa sedam godina sudijskog staža, jer, kako je navedeno u predlogu, potreban je sudija koji kroz iskustvo zna kako pravosudni sistem funkcioniše i uživa istinsko poverenje kolega.

Međutim, navela je, Ministarstvo pravde taj predlog nije prihvatilo jer je smatralo da bi „taj uslov diskriminisao sudije sa kraćim sudijskim stažom“, pa je u predlogu zakona ostalo da „kandidat za člana Saveta iz reda sudija može biti svaki sudija“.

Na konstataciju da odredba po kojoj sudija sem što ne može biti član stranke, „ne može politički delovati ni na drugi način“, nosi opasnost za ućutkivanje sudije ako reaguje na političko ugrožavanje pravosudja, ona je rekla da je ta odredba „trebalo da bude jasnija, konkretnija“.

„Na svu sreću, o slobodi izražavanja sudija razvijaju se standardi od strane mnogih međunarodnih tela. Poslednje, najdetaljnije standarde formulisalo je jesenas Konsultativno veće evropskih sudija Saveta Evrope (CCJE). Način primene standarda naravno zavisi i od društvenih okolnosti u konkretnim državama, koje, u pojedinim državama, dozvoljavaju sudijama da budu članovi političkih partija – Nemačka, Francuska – za razliku od Srbije, u kojoj to sudije ne mogu biti, što je po mom mišljenju, u sadašnjim društvenim okolnostima u Srbiji, opravdano“, rekla je Boljević.