Bolna istorijska stanica za Hrvate

Na Blajburškom polju u Austriji obeležena je 63. godišnjica i održana komemoracija blajburškim žrtvama i žrtvama Križnog puta. Komemoraciju, pod pokroviteljstvom Hrvatskog sabora, organizovao je Počasni blajburški vod, a na Blajburškom polju okupio se veliki broj posetilaca iz Hrvatske i inostranstva. Komemoracijom je odata počast pripadnicima kvislinške ustaške i domobranske vojske iz Drugog svetskog rata koji su nakon vojnog poraza, u strahu od osvete pobedničke partizanske vojske, pobegli u Austriju i na Blajburškom se polju predali savezničkoj vojsci.
Saveznički vojni vrh je zarobljene vojnike, među kojima je bio i veliki broj civila, kao i srpskih i crnogorskih četnika, predao partizanima, koji su zarobljenike likvidirali bez sudskog procesa i pokopali u masovne grobnice. Tačan broj pogubljenih pripadnika poražene vojske i civila ni danas nije poznat, a te brojke još uvek izazivaju sukobe među istoričarima, kao i kontroverze u javnosti. Potpredsednik Sabora Josip Friščić je komemoraciji rekao da je Blajburg „početna masovna i bolna stanica Križnog puta Hrvata, strašne tragedije o kojoj danas svedoče mnogi preživeli i mnoge masovne grobnice širom Slovenije i Hrvatske o kojima se iz dana u dan saznaju nove pojedinosti“. On je naglasio da se o tim stratištima i jamama s hiljadama pogubljenih tek odnedavno počelo govoriti javno i otvoreno, ali, kako je ocenio, „premalo i preobzirno“. Friščić je rekao da „preživeli ne traže osvetu nego ljudsko zadovoljenje pravde“. On je kazao da je „civilizacijska potreba da svaki zločin bude kažnjen i pravda bude zadovoljena, jer se samo na pravdi može graditi pravedan mir“. Friščić je upozorio kako je teza da ratni zločin može imati opravdanje „jednako pogubna danas kao i u Blajburgu 15. maja 1945“. On je izrazio bojazan da ni mnogi ratni zločini novijeg datuma neće biti primereno kažnjeni.