Foto: Beta/ Saša ĐorđevićNa više od 20 klinika niškog Kliničkog centra (KC) u junu, julu i avgustu ove godine otkriveni su slučajevi zaraze bolničkim bakterijama otpornim na antibiotike, od kojih su dve trećine na Klinici za anesteziju i intenzivnu terapiju i Dečijoj klinici, što predstavlja dodatni i ozbiljan rizik za kovid, a i ostale pacijente, saopštili su izvori Danasa bliski ovoj zdravstvenoj ustanovi.
U upravi niškog KC ne saopštavaju podatke o bolničkim infekcijama, ali kažu da situacija „nipošto nije alarmantna, već je daleko od toga i potpuno stabilna“.
Kako naš list saznaje, prema poslednjim zvaničnim podacima, koji se odnose na juni, juli i avgust ove godine, laboratorijski su potvrđeni visoko rezistenstni sojevi bakterija kod 359 pacijenata, od kojih je 147 bilo na Klinici za anesteziju i intenzivnu terapiju, koja je kovid objekat, a 85 na dečijim klinikama, od kojih 76 na Dečijoj internoj klinici, a devet na Klinici za dečiju hirurgiju i ortopediju.
Na Klinici za nefrologiju ovakve bakterije su izolovane kod 40 pacijenata, na GAK-u kod 24, na Klinici za infektivne bolesti kod 13, a na Klinici za kardiologiju kod 11 pacijenata.
Na preostalih 16 klinika one su otkrivene u nekoliko ili samo jednom slučaju po klinici.
Prema našim izvorima, u ovom periodu je među bolničkim infekcijama bilo najviše infekcija respiratornog sistema (skoro 80 odsto), a potom infekcija kod operisanih pacijenata (skoro 15 odsto).
Bolničkih infekcija sistema za varenje i infekcija krvi bilo je daleko manje.
U upravi KC nisu ni potvrdili ni negirali naše podatke o bolničkim infekcijama, a posebno veći broj takvih slučajeva na Anesteziji i Pedijatriji.
Oni su kazali da, prema poslednjem zvaničnom izveštaju, koji potpisuje načelnica Odeljenja za bolničke infekcije Nataša Lukić Krstić, u toj zdravstvenoj ustanovi „nema proglašenih intrahospitalnih epidemija od strane epidemiologa niškog Instituta za javno zdravlje (IZJZ), koji je i jedini nadležan da ih proglašava“.
„Epidemija se proglašava na osnovu prijava bolničkih infekcija koje Odeljenju za bolničke infekcije KC i IZJZ dostavljaju ordinirajući lekari svake organizacione jedinice KC. Epidemiološka služba KC svakodnevno prikuplja i redovno dostavlja IZJZ sve podatke o broju infekcija, te klinici ili klinikama gde su one izolovane. Dakle, da je bilo potrebe, epidemiolozi IZJZ bi proglasili epidemiju. Ali, za to nije bilo razloga jer je situacija potpuno stabilna, rekli su u upravi za naš list.
Oni su još kazali da pojava intrahospitalnih infekcija u zdravstvenim ustanovama širom sveta, pa i u Srbiji, „nije retkost“.
Logično je da one postoje i u niškom KC, koji je najveća zdravstvena ustanova tercijarnog tipa u ovom regionu, ka kojoj gravitira više od 2,5 miliona stanovnika, dodali su.
„Intrahospitalne infekcije, odnosno infekcije stečene u bolnici, zaista mogu svuda da se dese, i to nije sporno. Ali, ovoliki broj zaraženih u KC u relativno kratkom periodu, ili 147 slučajeva na samo jednoj klinici, nedopustivo su veliki. Uprkos tome, na Klinici za anesteziju, kao i na Pedijatriji, nisu proglašene epidemije, a infekcija se proširila i na druge klinike“, rekao je za Danas jedan od lekara niškog KC.
Naš sagovornik je naglasio da su infekcije nastale u bolnici „dodatno opterećujuće“ i za kovid i za druge pacijente, pošto je reč o najopasnijim bakterijama otpornim na antibiotike. Takvi pacijenti često upadaju u sepsu i umiru, rekao je on.
Više od 5.000 kovid pacijenata
Prema poslednjim podacima, u niškom KC je od početka epidemije bilo hospitalizovano više od 5.000 pacijenata sa potvrđenom i sumnjivom korona infekcijom. KC je sada van rada u kovid sistemu, izuzimajući Anesteziju i Infektivnu kliniku, ali je ovih dana saopštio da, nakon „letnje“ pauze, ponovo obustavlja sve operacije, osim onkoloških i hitnih.
Uprava KC o infekcijama u svetu
U upravi KC Niš su se pozvali na neke studije i statistiku o razmerama bolničkih infekcija u SAD i zemljama EU. Prema podacima iz ovih izvora dostavljenim našem listu, infekcije stečene u bolnici su „vodeći uzrok morbiditeta i mortaliteta u SAD“. U studiji iz 2002. godine, procenjeni broj bolničkih infekcija u američkim bolnicama, uključujući i savezne ustanove, iznosio je 1,7 miliona, a skoro 99 000 smrtnih slučajeva, bili su direktna posledica ove infekcije. Najveće stope zaraze na 1.000 pacijenata bile su u jedinicama intenzivne nege, a visoko rizična odeljenja su i pedijatrije i neonatologije. U jednoj od evropskih studija navedeno je da u industrijskim zemljama u bilo kom trenutku na 20 pacijenata dolazi više od jednog pacijenta koji ima infekciju povezanu sa bolnicom. Najveća stopa bolničkih infekcija je, takođe, u jedinicama intenzivne nege i neonatalnim, kao i opekotinskim odeljenjima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
