Bombardovanje najveća trauma kod Srba

Pored bombardovanja, najčešće traumatsko iskustvo u uslovima rata je boravak u skloništu, što je doživelo 52 odsto ispitanih. Ova dva iskustva su najčešća i kod članova porodica ispitanika, a među najčešćima i među prijateljima, rođacima, komšijama i drugim bliskim osobama.

Istraživanje je deo projekta „TraUma – Naša priča“ Psihološkog savetovališta Mozaik i Centra za Shema terapiju Beograd, koje sprovode Tijana Mirović i Marko Tomašević, i koje će trajati do oktobra 2019. godine. Ispitanicima je predstavljena lista od 31 traumatskog doživljaja, a oni su odgovarali da li se taj događaj desio njima, članovima njihove porodice ili nekim njima bliskim osobama. Pored toga, ispitanici su imali priliku da dopišu svoja iskustva koja nisu navedena u upitniku. Onlajn upitnik je distribuiran putem društvenih mreža, a nakon sedam dana popunilo ga je čak 626 osoba, iz Srbije, ali i regiona i Evrope.

Kada je reč o trauma izbeglištva i migracija, najveći broj ispitanika navodi preseljenje u inostranstvo (zbog škole/posla) – 18 odsto, ali i u iskustvu članova porodice (24 odsto) i iskustvu bliskih osoba (40 odsto). Najveći broj ispitanih doživeo je smrt bliske osobe (65 odsto) i operaciju ili boravak u bolnici (44 odsto). Upravo je operacija ili boravak u bolnici i najčešće traumatsko iskustvo članova porodice ispitanih (55 odsto), kao i teža/ozbiljnija fizička bolest (50 odsto), dok je u bližem okruženju ispitanika najčešće traumatsko iskustvo doživljaj teže povrede usled saobraćajne ili neke druge nesreće (37 odsto).

Čak 60 odsto ispitanih izjavljuje da je doživelo psihičko nasilje, 29 odsto fizičko, a 11 odsto seksualno. Što se tiče članova bliske porodice, psihičko je doživelo 32 odsto, fizičko 25 odsto, a 12 odsto je činilo nasilje. Od osoba u bližem okruženju, fizičko je doživelo 34 odsto, psihičko 33 odsto, a seksualno 21 odsto ispitanika. Diskriminaciju je doživelo 39 odsto, dok je uvrede ili ponižavanje na osnovu rase, vere, etničke pripadnosti, seksualne orijentacije, starosnom dobu, invaliditeta ili bilo kom drugom osnovu doživelo oko jedne četvrtine, tačnije 23 odsto ispitanih. Značajan broj ispitanih, skoro jedna četvrtina, doživelo je gladovanje usled nedostatka novca, što se desilo i članovima njihovih porodica u sličnom broju.

– Godine koje su za nama nisu bile lake godine. Preživeli smo ratove, bombardovanje, sankcije, izbeglištvo, siromaštvo, političke promene i razne teške lične priče. Neki od nas su bili žrtve i svedoci nasilja, ostali bez posla, izgubili zdravlje ili krov nad glavom, ostali bez bližnjih. Pošto se o traumatskim iskustvima malo priča, mnogi ljudi misle da se to dešava samo njima. Drugi opet nisu ni svesni da je ono što su doživeli trauma. Imajući sve ovo u vidu želeli smo da ovim jednogodišnjim projektom započnemo otvoreni razgovora o traumama koje smo doživeli i osvešćivanje načina na koje se traume mogu prevazići, kaže za Danas prof. dr Tijana Mirović.

Prema njenim rečima, glavni cilj ovog projekta je iniciranje otvorenog razgovora o traumama koje smo doživeli i osvešćivanje načina na koje se traume mogu prevazići, kao i osnaživanje profesionalaca u nošenju sa ličnim traumama i sekundarnom traumatizacijom.

Nezaposlenost i mobing

U poslovnom okruženju, najveći broj ispitanih doživeo je nezaposlenost (46 odsto) i mobing na poslu (46 odsto), a značajan broj navodi da je doživeo i gubitak posla (32 odsto). Nezaposlenost i gubitak posla su najčešće doživeli i članovi porodice (42 odsto nezaposlenost; 38 odsto gubitak posla), ali i osobe u bližem okruženju (39 odsto nezaposlenost; 38 odsto gubitak posla).