Rakija ili kajmak sledeći na listi nematerijalnog kulturnog dobra: Bora Dimitrijević Foto: Indira Hadžagić DurakovićSeminarom na temu „Ka implementaciji operativnih smernica Uneska za primenu Konvencije o zaštiti nematerijalnog kulturnog nasleđa – uključivanje lokalne zajednice u zaštitu“ završene su ovogodišnje aktivnosti na realizaciji velikog projekta „Inkluzivna zaštita nematerijalnog kulturnog nasleđa: most među kulturama“.
Ovaj projekat ima za cilj afirmaciju interkulturalizma u zaštiti i promociji nematerijalnog kulturnog nasleđa u opštinama: Prijepolje, Priboj, Nova Varoš, Sjenica, Tutin i Novi Pazar.
Projekat su realizovali Udruženje građana „Nova vizija“ u partnerstvu sa „Ženskom inicijativom“ iz Priboja, uz finansijsku podršku Evropske unije i Vlade Republike Srbije preko programa EU PRO.
Seminaru je prisustvovao i novoizabrani predsednik Nacionalnog komiteta za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije Bora Dimitrijević.
* Bili ste dugo godina uključeni u istraživanje jednog od najreprezentativnijih antičkih nalazišta u Srbiji, Romulijana kod Zaječara. Mnogo ste učinili na prezentaciji, zaštiti, upisu na Uneskovu listu svetske baštine. Koliko Vam to iskustvo može pomoći u radu na upisu elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa na nacionalnu listu?
– Više je zadataka kojima se Nacionalni komitet za nematerijalno kulturno nasleđe bavi, od razrađivanja i usvajanja strategije očuvanja nematerijalnog kulturnog nasleđa, preko razmatranja i usvajanja kriterijuma i metodologije za upis elemenata u Nacionalni registar, do usvajanja i predlaganja elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa za upis na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, pod okriljem Uneska. Pre svega, stečeno iskustvo u radu naše nacionalne Komisije za saradnju sa Uneskom, čiji sam član bio u jednom mandatu, a potom i čitav proces nominacije carske palate Feliks Romulijana, koja je 2007. upisana na Listu prirodne i kulturne baštine sveta pod okriljem Uneska, svakako će mi pomoći u radu Nacionalne komisije za nematerijalno kulturno nasleđe. Ovde se mora napomenuti da se procesi pri nominaciji materijalnog i nematerijalnog nasleđa za upis na Uneskove liste ipak razlikuju. Takođe se mora napomenuti da je u praksi do sada više pažnje posvećivano materijalnom segmentu našeg nasleđa, dok je nematerijalni imao dosta problema, od legislative do nerazumevanja i neprepoznavanja na nivou lokalnih zajednica. Jedan od prioriteta u radu Komiteta biće da se ovakvo stanje promeni i tu je dosadašnji saziv učinio značajne korake.
* Šta je najvažnije preduzeti kako bi se efikasnije donosile odluke o predlozima koji stižu za upis na listu, odnosno u registar?
– Mislim da je prvi saziv Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe, čiji je predsednik bio prof. Danijel Sinani, iako osnovan tek 2016, bio jako efikasan. Rezultat toga je da su upisana tri elementa našeg nematerijalnog kulturnog nasleđa: kolo, slava i pevanje uz gusle. Iza nominacija i upisa ova tri elementa takođe stoji predan rad regionalnih koordinatora, Centra za nematerijalno nasleđe pri Etnografskom muzeju i Komisije za nematerijalno nasleđe. Pošto je još jedan predlog, radi se o elementu Zlakuska lončarija, pred vratima Uneska, vidimo da se godišnje slao po jedan predlog, što je i propisano pravilima o upisu.
Do sada je u Nacionalni registar upisan 51 element našeg bogatog nematerijalnog kulturnog nasleđa. U principu, rad Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe direktno zavisi, jednim delom, od rada na terenu i brzine procesa identifikovanja, registrovanja, istraživanja, pa sve do upisa nekog elementa u Nacionalni registar. Smatram da ne treba juriti i žuriti sa upisom, veću pažnju treba posvetiti održivosti nematerijalnog kulturnog nasleđa u lokalnim sredinama i njegovoj sveobuhvatnoj promociji u vremenu opšte globalizacije, imajući u vidu činjenicu da nam moderan način života uopšte ne ide naruku.
* Kako pomoći nacionalnim manjinama da njihovo nematerijalno nasleđe dopre do komisija koje odlučuju i prosleđuju Nacionalnom komitetu koji daje poslednju reč? Smatrate li da je malo da od 50 elemenata samo četiri budu iz kulture nacionalnih manjina (naivno slikarstvo Slovaka, pazarske mantije, sjeničko ćilimarstvo i Romska slava Bibija)?
– Primer UG „Nova vizija“ iz Prijepolja dobar je iskustveni model kako se pojedinci iz raznih oblasti mogu uključiti u prepoznavanje elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa iz lokalne zajednice, ali i u njegovo očuvanje kroz održivost. Elementi nematerijalnog kulturnog nasleđa najbolje svedoče o jednoj zajednici i čine je onakvom kakava ona jeste, a značaj nosilaca i lokalne zajednice ipak je nezamenljiv. Pored toga što su najvidljiviji deo jedne zajednice, oni su i najznačajniji deo njenog identiteta, preko koga ih je najlakše identifikovati.
* Godišnje se Unesku može predložiti samo jedan element za upis na listu Svetske nematerijalne kulturne baštine. Čemu bi ste dali prednost kao narednom elementu koji će biti predložen?
– Očekujemo da se krajem ove godine, tokom redovnog zasedanja Međuvladinog komiteta Uneska na Jamajci, na reprezentativnu Listu nematerijalnog kulturnog nasleđa sveta upiše Zlakuska lončarija. Nacionalni Komitet za nematerijalnu kulturnu baštinu, u saradnji sa Centrom za nematerijalno kulturno nasleđe pri Etnografskom muzeju, već početkom naredne godine razmatraće koji bi sledeći predlog za upis imao najviše šansi da se nađe na pomenutoj listi. Dva elementa su se iskristalisala i najverovatnije će naši sledeći predlog za upis biti rakija ili kajmak.
Novi zakon ispravlja nedostatak
* Jedan od najvećih problema do sada bio je što se u postojećem Zakonu o kulturi ne tretira nematerijalno kulturno nasleđe, ali je to ispravljeno Nacrtom novog zakona. Da li će time biti uspostavljena bolja i brža procedura i saradnja na stvaranju multietničkih listi ne samo u Srbiji nego i u susedstvu?
Posebno nematerijalno nasleđe nije nešto što se može svojatati kao ekskluzivno, kad je reč o balkanskim prostorima, ni jasno ograničiti i omeđiti bilo etnički, bilo teritorijalno?
– Dosadašnji zakon o kulturnim dobrima, donet pre skoro četvrt veka, uopšte nije sadržao u svojim odredbama kategoriju nematerijalnog kulturnog nasleđa. Novi zakon o kulturnom nasleđu, koji u članu 21 to definiše dosta precizno, trebalo bi uskoro da se nađe na dnevnom redu našeg parlamenta. Nakon njegovog usvajanja biće umnogome olakšan rad u oblasti nematerijalnog nasleđa, jer je neregulisana legislativa bila jedan od većih problema u radu. Veliki doprinos u zakonskom regulisanju dao je svojim radom i Nacionalni komitet za nematerijalno kulturno nasleđe u zajednici sa kolegama iz resornog Ministarstva za kulturu, Etnografskog muzeja, Etnografskog instituta SANU i Katedre za etnologiju Filozofskog fakulteta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
