“Borba” muralima uz prećutnu podršku vlasti

Vlast koja bi to trebalo da kontroliše i sankcioniše „umetnike“ koji bez dozvole crtaju sve i svašta, žmuri, i odgovornost prebacije na druge, čak i na stanare.

Tako je lik Živojina Mišića osvanuo preko puta murala Ratku Mladiću u Njegoševoj uliciu Beogradu, koji se tu nalazi već pet meseci i čuva ga policija. Pritom, Mišićev lik su nacrtali Grobari sa Vračara, iako je pre toga na istom zidu bio mural posvećen čuvenom navijaču Partizana Miši Tumbasu.

Takođe, uz lik vojvode Živojina Mišića stoji i grb Partizana u pozadini, a na srpskoj trobojci su ispisane njegove reči iz kolubarske bitke: „Generale, opkoljeni smo! Odlično rođeni moj, sad možemo da napadamo u svim pravcima“.

Predsednik Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović ističe za Danas da je pisanje po zgradama prekršaj i da komunalna milicija mora pojačanom kontrolom sankcionisati one koji to samovoljno rade.

– Pripadnici komunalne milicije mogu da legitimišu i privode one koji krše komunalni red. Slikanje murala može biti dozvoljeno samo od skupštine stanara i posebne komisije Grada. Goran Vesić već sad prema odluci o komunalnom redu treba da uhvati navijače Partizana za uši i da ih natera da izbrišu ono što su bez odobrenja pisali – ukazuje Jovanović.

Naš sagovornik je saglasan da se situacija sa muralima u Beogradu otrgla kontroli, dodajući da je to zbog toga što Vesić ništa ne radi „već potpaljuje sukobe“.

– Mural može da postoji, ali uz odobrenje stanara i posebne komisije Grada. Ako toga nema, komunalna milicija mora da izda prekršajnu prijavu i obezbedi uklanjanje. Ovde je Vesić zakazao i uvlači građane u neke prljave i manipulativne igre – ističe Jovanović.

Đorđe Bobić, urbanista i bivši gradski arhitekta, ocenjuje za Danas da je mural javna poruka i kao takva izaziva različit doživljaj kod ljudi i polemiku.

– Nalazi se u javnom prostoru, na fasadama zgrada i ne može se tretirati kao privatna. Nisam protivnik murala jer je to jedan od mogućih načina urbane komunikacije, ali da ne bi dolazilo do nesporazuma i konflikta, da neko, pa čak i država ne bi koristili mural kao svoje marketinško sredstvo, potrebno je tu stvar regulisati – ukazuje Bobić, dodajući da bi zato bilo potrebno da neka gradska institucija odobri mural i njegov sadržaj pre postavljanja na zid “kako se ne bi dogodio Mladić ili Draža Mihailović”.

– Drugo, a važno je, mural je na zgradi koju kao vlasnici poseduju neki građani i nije u redu da bez njihove saglasnosti neko farba mural po njihovoj imovini. Vlasnici zgrade bi trebali da imaju zakonsku mogućnost da mural odobre ili ne, ako ipak neko bez njihove saglasnosti to učini, onda je to stvar policije, a vlasnici zgrade su oštećena lica. Sada je na primer problem jer je stanarima u Njegoševoj rečeno da oni treba da kreče Mladićev mural o njihovom trošku – podseća Bobić.

Prema njegovim rečima, potrebno je da gradska uprava povede računa o crtanju murala, da kontroliše događanja i reaguje na vreme “jer nisu u pitanju samo stanari zgrade na čijem zidu osvane mural, već i svi građani koji mogu videti nacrtanu poruku”.

Podsetimo, Goran Vesić je 2015. godine najavio crtanje murala po Beogradu, kako bi se time prekrili grafiti mržnje koji su dominirali javnim prostorom.

“Pre nego što počne primena Odluke o uklanjanju grafita, cilj gradske uprave bio je da razgovara sa onima koji ne pišu poruke mržnje, već crtanjem murala izazivaju divljenje, poručio je tada gradski menadžer Goran Vesić. On je rekao da će umetnicima biti pružena šansa da upute drugačije poruke sa umetničkom snagom “i to na unapred određenim lokacijama”.

I po ko zna koji put, Vesićeva zamisao je otišla suprotnim tokom, te murali niču na svakom koraku slaveći kako umetnike i heroje, tako i zločince. Zavađajući narod, dok vlast zadovoljno trlja ruke u atmosferi mržnje koju je sama kreirala.