Borba protiv lažnih vesti u Srbiji i Hrvatskoj

Raskrikavanje.rs je krajem 2017. godine pokrenuo KRIK (Mreža za istraživanje kriminala i korupcije), istraživačka redakcija iz Beograda. Taj portal se osim borbom s lažnim vestima u tekstovima drugih medija s područja Srbije, bavi i istraživanjem finansiranja medija, medijskim vlasništvom, povezanošću vlasnika i urednika domaćih medija s krupnim kapitalom i politikom i slično, kaže za DW novinarka Raskrikavanja, Marija Vučić.

„Raskrikavanje je pokrenuto zbog potrebe da se makar u nekoj meri ‘stane na rep’ lažnim vestima kojih u Srbiji ima mnogo. Problem sa Srbijom je specifičan u odnosu na zemlje regiona, jer u plasiranju lažnih vesti učestvuju pre svega mejntrim mediji – gotovo sva štampa predvođena prorežimskim tabloidima, ali i manje-više sve televizije. To je jedna ozbiljna propagandna mašinerija.

U Srbiji je situacija takva da je najveći broj medija, naročito nacionalnih frekvencija i tiraža, manje ili više otvoreno uz vlast. Ako baš i ne izmišljaju lažne vesti u korist vlasti, a protiv, recimo, opozicije, oni svakako prećutkuju teme od značaja za javnost koje bi mogle baciti kritičko svetlo na vladajuću politiku, što je takođe neka vrsta laganja. Upravo zato se pojavilo Raskrikavanje, da pokušamo da uhvatimo makar one najveće manipulacije i da ih prezentiramo publici“, kaže nam Vučić.

„Svakoj tvrdnji koju proveravamo i za koju utvrdimo da nije tačna, na kraju dajemo određenu ‘ocenu’ – lažna vest, dezinformacija, propaganda, cenzura, neutemeljeno, spin, manipulisanje činjenicama, pseudonauka, teorija zavere, pristranost, greška, satira i humor, skriveno reklamiranje ili klikbejt.

Ovako detaljan sistem ocenjivanja koji se ne svodi samo na ‘lažna vest’ pokazao se kao nužan jer nije sve isključivo lažna vest koja je od početka do kraja lažna. Ipak, često se događa da u nekoj tvrdnji ili vesti ima mešavine istine i laži, što ocenjujemo kao dezinformaciju. Nekad se iznose tačne informacije, ali se stavljaju u pogrešan kontekst i onda navode na pogrešan zaključak. Takve tvrdnje ocenjujemo upravo kao manipulaciju činjenicama“, pojašnjava Vučić.

U Hrvatskoj radi Faktograf

Faktograf je osnovan 2015. godine s ciljem proveravanja tačnosti (fact-checking) izjava političara, da bi se kasnije sve više počeo baviti „lažnim vestima“, kaže nam glavna urednica tog portala Sanja Despot.

„Postoje portali i Fejsbuk stranice koje se bave gotovo isključivo širenjem teorija zavere. Pokazalo se da su upravo teorije zavere – od očekivanog datuma smaka sveta, preko opasnosti koje izazivaju vakcine pa do teorija zavere koje se odnose na izbeglice i migrante – najraširenije teme kojima se bavimo. Osim tih tema, koje su uobičajene i u drugim zemljama, kod nas je vrlo zastupljen i revizionizam, odnosno lažne teorije i falsifikati vezani za razdoblje Drugog svetskog rata“, govori nam Despot.

„Prioritet nam je obrada lažnih vesti koje se brzo šire društvenim mrežama te onih koje mogu predstavljati pravu opasnost za širi krug ljudi, poput, na primer, dezinformacija koje se odnose na zdravlje, kao što su, recimo, dezinformacije o vakcinisanju.“

I Faktograf se vodi vrlo jasnim smernicama u svom radu. „Za svoje tvrdnje i ocene tačnosti čitatocima dajemo i linkove na dokumente, istraživanja ili mišljenja stručnjaka koji pokazuju zašto smo došli do nekog zaključka. Kad smo svoj rad proširili i na raskrinkavanje dezinformacija koje kruže medijima i društvenim mrežama, nastavili smo koristiti sličnu metodologiju“, kaže glavna urednica Faktografa Sanja Despot.

Divovi koji se bude

U širenju dezinformacija i laži svoju je odgovornost odnedavno počeo da shvata i Fejsbuk, ali i druge tehnološke kompanije, poput Gugla.

„Fejsbuk je taj program započeo pre nekoliko godina – najprije u saradnji s američkim medijima koji su se bavili fact-checkingom, da bi ga postupno proširio globalno i danas obuhvata medije iz četrdesetak zemalja. Glavni je preduslov uključenost u Međunarodnu mrežu za proveru činjenica (IFCN). Faktograf je član IFCN-a od 2017. Fejsbuk nas je pozvao u partnerstvo na suzbijanju lažnih vesti uoči izbora za Evropski parlament“, objašnjava Sanja Despot.

„Sličan program šire i na Instagram, za sada eksperimentalno samo u Americi. Verovatno će u skoroj budućnosti i Gugl morati nešto da preduzme s Jutjubom“,  kaže Despot.

Finansije: Donacije iz inostranstva i pomoćčitalaca

Iako Faktograf za svoj rad sada prima i finansijsku podršku od Fesjbuka, od pokretanja deli sudbinu ostalih medija, a naročito onih iz neprofitnog sektora, u kojoj je glavna odlika nesigurnost, odnosno nemogućnost dugoročnog planiranja.

Sanja Despot objašnjava da se finansiraju uglavnom preko inostranih donacija. Tako je i s Raskrikavanjem, koje se kao i KRIK i većina nezavisnih medija u Srbiji finansira iz inostranih fondova i iz donacija.

„Apliciramo projektima kod zapadnih organizacija koje pružaju finansijsku podršku nezavisnom novinarstvu. Nažalost ima onih koji nas zbog toga nazivaju ‘stranim plaćenicima’, čime žele da diskredituju naš rad, ali nama niko ne određuje čime ćemo se baviti ni kako“, objašnjava Marija Vučić.

Ipak, ono po čemu je KRIK praktično pionir u Srbiji među medijima je crowdfunding. „Sve je više čitalaca koji žele da finansijski pomognu medijima kojima veruju, tako da deo naših prihoda dolazi i sa te strane“, kaže.

Pretnje i ignorisanje

Osim što se suočavaju s finansijskom nesigurnošću, mediji specijalizovani za suzbijanje lažnih vesti često i na meti onih koji takve vesti šire.

„Primamo niz pretnji, ali u tome nismo usamljen slučaj – to se danas događa novinarima praktički svih medija u Hrvatskoj. Takođe nas ‘razvaljuju’ razni opskurni portali, često iznoseći niz izmišljotina i uvreda na naš račun, a podstaknuti time što su od Fejsbuka obavešteni da smo neku od njihovih vesti označili kao ‘netačnu’ ili manipulaciju. Proglašavaju nas cenzorima, iako mi u osnovi nudimo samo alternativni članak na neku netačnu informaciju koju su oni objavili, a koja se počela širiti društvenim mrežama“, kaže Despot.

Na uvrede je navikla i novinarka Raskrikavanja Marija Vučić. „Ima nekih tema koje su naročito kontroverzne i možete očekivati da će mnogi biti nezadovoljni kada čuju podatke drugačije od onoga u šta veruju. Tako da uvreda i malicioznih komentara na račun redakcije i novinara ima kada proverimo neke tvrdnje koje se tiču Kosova, Albanaca, NATO-a, itd. Ne vole nas, naravno, ni urednici ni novinari onih medija kojima se bavimo – ne vole da pričaju s nama, ili se ne javljaju na telefon i mejlove, ili otvoreno odbijaju razgovor. Ima i onih koji znaju da budu vrlo neprijatni. Ipak, ne radimo ovaj posao da bi nas neko voleo, nego da kažemo ljudima šta je istina a šta laž.“