Antivakcinalna kampanja je predimenzionirana i verujem da se radi o malom broju ljudi koji dobijaju veliki prostor u medijima. Oni su aktivni na društvenim mrežama, ali većinom komuniciraju između sebe. Njihov uticaj postaje veći zbog pogrešnog opredeljenja ljudi koji čitaju. Potrebno je govoriti istinu kako bi ljudi vratili poverenje u naučnu medicinu. Istorijski gledano, dešavalo se da kada se pokrene antivakcinalna kampanja koju prihvate građani, dolazi ponovna pojava epidemije pojedinih bolesti, rekao je za Danas epidemiolog Predrag Kon.
On objašnjava da ne smemo da dozvolimo da nam se smanji obuhvat vakcinisanja samo zato što postajemo inertni.
– Pomešali su se etički principi borbe za ljudska prava i etički principi čuvanja javnog zdravlja. Antivakcinalisti svojim delovanjem mogu dovesti do situacije da se naglo poveća broj nevakcinisanih, što je nova eksperimentalna situacija. Jednom je u istoriji odlučeno da se krene sa vakcinacijom i oni koji govore da je to bio eksperiment srozavaju ugled nauke. Pre nego što se počelo sa vakcinisanjem i te kako je bilo istraživanja, tako da kada se jednom krenulo nema više povratka, kaže Kon.
Da li vas to podseća na kampanju koja se svojevremeno vodila protiv „svinjskog gripa“?
– Pandemijski grip H1N1, važno je zvati ga pravim imenom, pojavio se u aprilu 2009. Odluka o masovnoj imunizaciji bila je u novembru te godine, a antivakcinalna kampanja je krenula u decembru. Do tog perioda postojala je podrška u pripremi za pandemiju i u Srbiji nije bilo panike. Međutim, napravljena je antivakcinalna histerija u trenutku kada je trebalo sprovesti kampanju za vakcinaciju. Ostalo je netačno ubeđenje da ta vakcina nije bila potrebna, što je takođe velika greška.
Kakve su posledice nevakcinisanja?
– Treba znati da je masovna imunizacija protiv gripa jedini način borbe protiv pandemije, sada imamo njene repove. Da su tada ljudi vakcinisani, imali bi primarni imunitet i sada bi bio manji broj smrtnih slučajeva. Ako neko misli da je sve ovo izmišljotina, u nekoj budućoj sličnoj situaciji opet će se odlučiti da se ne vakciniše. Što je veoma pogrešno. Svi mi želimo da do toga ne dođe, ali ako se i desi, jednostavno ljudska glupost ili neznanje prevagnulo je nad naučnom istinom.
Da li mislite da farmaceutske kuće podstiču antivakcinalnu kampanju?
– Suština je u tome da vakcinisanje sprečava bolest, a borba za očuvanje bolesti je borba protiv vakcinacije. Ne mislim da se to radi namerno. Međutim, može se tako razmišljati pogotovo kada je reč o parafarmaceutskim preparatima, odnosno preparatima za podizanje imuniteta i borbu protiv gripa, koji se prodaju u sezoni gripa četiri do pet puta više. U sezoni gripa povećava potrošnja svih lekova, dolazi do pogoršanja osnovnih hroničnih bolesti pa se i ti lekovi mnogo više kupuju, što je u interesu farmaceutske industrije. Reklamiranje preparata za jačanje imuniteta maksimalno je u sezoni gripa na elektronskim medijima, dok vakcinaciju niko ne spominje.
Kako komentarišete to što roditelji dece koja treba da se vakcinišu tvrde da im se pre vakcinisanja traži da potpišu saglasnost, a da se, sa druge strane, država odriče odgovornosti i ne garantuje za proizvod koji im se daje?
– Što se tiče toga da li je nama potrebna obavezna imunizacija ili ne, za sada postoji konsenzus, barem kod ljudi koji su imali priliku da se izjasne, da je nama još uvek neophodna obavezna imunizacija. Lično pripadam onima koji su u okviru tog konsenzusa, ali smatram i legitimnim pitanje „da li jeste ili nije obavezna imunizacija“. U vreme pandemijskog gripa nismo imali obaveznu imunizaciju, i to je bilo prvi put, jer u sklopu regulative piše da se sprovodi obavezna imunizacija. Tri dana smo razgovarali o tome i tadašnji ministar Tomica Milosavljević je „presekao“, tako da nismo imali obaveznu imunizaciju.
Autizam i vakcina MMR
Kako komentarišete to što vakcinu MMR smatraju odgovornom za pojavu autizma?
– Nauka je jasno pokazala da nema direktne veze i besmisleno je bilo šta drugo reći. Činjenica je da je u poslednjem periodu primetan porast autizma, ali to je zbog toga što su se promenili dijagnostički kriterijumi, pa sve više raznih poremećaja ulaze u spektar autističnih promena ponašanja i to je jedan deo priče. S druge strane, ako 40 godina sprovodite vakcinaciju i tokom tog perioda nemate povećanje autizma, već u poslednjih pet-šest godina, onda je jasno da se čovek kao biće nije odjednom promenio i počeo da reaguje autistično na vakcinaciju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
