Borba za efikasnost ili sopstvene žiro račune

KAO ENGLESKA KRALJICA

Nezadovoljstvo unutrašnjom organicijom univerziteta pre nekoliko meseci su izneli i beogradski akademci, u vreme studentskog protesta za niže školarine i olakšavanje režima studija. Studenti ukazuju na to da se dekani pojedinih fakulteta vrlo često ponašaju samovoljno i da ne poštuju odluke koje zajednički donesu na sednicama Senata Univerziteta. U takvim okolnostima, studenti, čini se s pravom, postavljaju pitanje u kojoj meri je opravdano postojanje takvog univerziteta.

Objašnjavajući poziciju čelnih ljudi Univerziteta u Beogradu, prorektor za nauku prof. dr Dušan Teodoroviću šali kaže da je rektor Branko Kovačević„kao engleska kraljica“, a on „njen pomoćnik“. Prorektor podseća da je Srbija jedna od retkih zemalja, uz Hrvatsku i BiH, koja nema integrisan univerzitet, a da su takvu organizaciju visokoškolskih ustanova prihvatile sve članice Evropske unije, Amerika, Kanada, Japan i Novi Zeland. Prema njegovom mišljenju, osnovna prednost integrisanog univerziteta je efikasniji sistem visokog obrazovanja.

– Svuda u svetu studenti se ne upisuju na fakultet, većna univerzitet. Nastavni planovi i programi su koncipirani tako da studenti biraju univerzitetske kurseve, dok su kod nas potpuno izolovani po fakultetima. U Srbiji, na primer, svi tehnički fakulteti imaju svoje katedre za matematiku, dok na integrisanom univerzitetu postoji jedinstven departman za matematiku koji školuje buduće matematičare, ali ima prilagođene kurseve i za druge fakultete. Dakle, na integrisanom univerzitetu su objedinjeni ljudi, oprema i laboratorije, a prednost za studente je u tome što oni mogu da biraju kurseve koje žele da slušaju na određenim departmanima i potpuno su ravnopravni s drugim kolegama. Na integrisanom univerzitetu rektor u akademskom smislu ima naredbodavnu funkciju u odnosu na dekane, a oni u odnosu na profesore. Postoje različiti stepeni integracije. U Americi, na primer, jedan veliki ukrupnjen nivo unutar univerziteta je koledžili skul (odgovara recimo našoj grupaciji tehničkih fakulteta), a njega vodi dekan, dok su sadašnji dekani šefovi departmana. Dekan odgovara direktno rektoru i on može da ga smeni. U takvoj organizaciji ne može se desiti da ako neki fakultet ima prolaznost sedam procenata, da ne možete rešiti taj problem – objašnjava Teodorović.

CENTRALIZACIJA MOĆI

Kao ograničavajuću okolnost Teodorovićnavodi to što Beogradski univerzitet nema kampus, a većina integrisanih univerziteta se nalazi na istom prostoru. Prorektor smatra da najveći otpor ideji integrisanog univerziteta pružaju fakulteti na kojima profesori imaju velike plate, odnosno visokoškolske ustanove s velikim brojem samofinansirajućih studenata. On, međutim, ističe da pristalice integracije „apsolutno ne osporavaju fakultetima pravo da sami zarađuju novac“, ali dodaje da sada neki fakulteti ne plaćaju redovno ni minimalna sredstva Univerzitetu „za kafe i kisele vode“. S druge strane, na svetski poznatim školama, od svakog projekta se izdvaja određena suma za univerzitet, što omogućuje predsedniku univerziteta da vodi naučnu politiku.

Predsednik Statutarne komisije Univerziteta u Beogradu Sima Avramovićsmatra da su u sadašnjem Zakonu o visokom obrazovanju „mera autonomije fakulteta i stepen integrisanosti dosta dobro pogođeni“. On kaže da se suština priče o intergraciji svodi na dilemu da li će novac biti centralizovan na nivou univerziteta ili će fakultetima ostati određeni stepen autonomije. Avramovićdodaje da je i po tom pitanju pronađena mera, jer fakulteti učestvuju u finansiranju univerziteta, ali jednim delom sami raspolažu novcem.

– Centralizacija bi u svakom pogledu dovela i do centralizacije finansijskih sredstava, što bi značilo i centralizaciju moći, odnosno mogućnost da se preko jednog čoveka utiče na sva zbivanja na fakultetima. U Miloševićevo vreme najveća prednost ovakvog stepena autonomije je bila u tome što su fakulteti i dekani imali određenu slobodu da budu neposlušni prema vlasti. Ali, ovde nije rečsamo o novcu. Primer šta može da izrodi jaka centralizacija univerziteta su kriterijumi za izbor u zvanja nastavnika i saradnika, koji su doneti a da nisu uvažene specifičnosti društvenih fakulteta. Ne mogu se propisivati jedinstvena rešenja za sve – ukazuje Avramović.

PITANJE HRABROSTI

Za prorektora Teodorovića integrisani univerzitet je „pitanje hrabrosti“. On smatra da „nijedan srpski univerzitet nema snage da se iznutra samoorganizuje i napravi integrisani univerzitet“ i da „jedino država može nametnuti takvo rešenje“.

– Nacionalni savet za visoko obrazovanje je kao jednu od svojih glavnih aktivnosti u izradi strategije visokog obrazovanja definisao integraciju univerziteta. Dogovorili smo se da u sklopu te inicijatve bude održan sastanak sa rektorima, Konferencijom univerziteta Srbije, Ministarstvom prosvete, kako bismo videli koje konkretne mere treba preduzeti u tom pravcu. Izmene Zakona o visokom obrazovanju, koje su na vidiku, neće drastično menjati stvari, ali ćemo učiniti sve da bude potenciran značaj integracije – kaže Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

Suština integrisanog univerziteta je, prema njegovom mišljenju, efikasnije studiranje i ozbiljan naučnoistraživački rad, a ne centralizovano raspolaganje finansijama. On kaže da bi deo novca verovatno išao kroz univerzitet, ali da bi fakulteti mogli samostalno da vode projekte i da zadrže finansijsku autonomiju i u sklopu integrisanog univerziteta.

Rektor Univerziteta u Novom Sadu Radmila Marinković-Nedučin smatra da univerzitet treba da budu integrisan kao multidisciplinarni ambijent sa mnogim funkcijama koje se na nivou univerziteta mogu poboljšati, ali da to ni u kom slučaju ne znači centralizaciju. Ona smatra da je zakon iz 2005. doneo univerzitetu niz integrativnih funkcija i da su neke počele da se primenjuju na Novosadskom univerzitetu, ali da se s tom pričom u međuvremenu zastalo.

– Mi moramo da se strateški opredelimo šta hoćemo i da onda napravimo sistem koji neće sam sebe gušiti i biti formalan, nego suštinski integrisati mnoge stvari na univerzitetu. To bi podrazumevalo ozbiljniju promenu organizacione strukture, jer integrisani univerzitet nije rektorat. Određena strateška razmišljanja postoje, ali treba da bude jasno šta radimo i da imamo visok stepen konsenzusa u akademskoj zajednici, ako očekujemo da ljudi prepoznaju šta je interes integrisanog univerziteta, a ne da to bude nametnuta ideja, koja se doživljava da će neko preuzeti funkciju fakulteta. Finansiranje jeste osetljivo pitanje, ali ako se utvrde jasni i zajednički kriterijumi, to se može rešiti – ističe Marinković-Nedučin.

Zakon i integracija

Prema Zakonu o visokom obrazovanju integrativna funkcija univerziteta se odnosi na utvrđivanje jedinstvenih standarda rada službi i servisa, strateško planiranje, donošenje studijskih programa, obezbeđenje i kontrolu kvaliteta, politiku upisa, izbor u zvanja nastavnika, izdavanje diploma i dodatka diplomi, međunarodnu saradnju, planiranje investicija, planiranje politike zapošljavanja i angažovanja nastavnika i saradnika, formiranje i razvoj jedinstvenog informacionog sistema i obrazovanje tokom čitavog života.