Borba za krov nad glavom

Svratio sam do „Ustaničke“ da se vidim sa Dejanom i Gordanom, ljudima koje smo branili od iseljenja u periodu od 23. jula do 10. avgusta, a pre toga u novembru 2017. Situacija na terenu je za sada mirna, ali oni sami i dalje osećaju nespokoj i stalnu neizvesnost.

Gordanina ušteđevina je pri kraju i morala bi uskoro da ode u Bosnu da radi na mesec dana kako bi preživela, a ne može još uvek otići dok ne raščisti zablude o njenim privremenim boravcima u Bosni s „Komesarijatom za izbeglice“. Komesar Cucić ju je u izjavi za „TV N1“ optužio da ona ni ne živi u svom stanu, već da po tri meseca provodi u Sarajevu. Time je pokušao da insinuira kako ima kuda da ode u slučaju iseljenja. Niti je ona bila u Sarajevu, niti je to trajalo tri meseca, otišla je na mesec dana u Vogošću da čuva decu prijatelja kao hraniteljka dok on ne izađe iz bolnice (rak). Gordanu su laži komesara dosta pogodile: „Sve što imam u životu to je moj obraz! Ništa mi nije ostalo od decenija rada, ali sam makar svoj obraz sačuvala i želim da mi Cucić u oči kaže da pokušavam da ih prevarim.“

Majstor Deja uveliko radi, svaki dan na vrelom „suncu“. Tražen je kao građevinac zbog svoje profesionalnosti, a tokom opsade zgrade u „Ustaničkoj“ morao je da odloži mnogo prilika za zaradu, pa je zbog toga privremeno imao i finansijske probleme dok su iseljenja trajala. Kuća u Grockoj koju je počeo da gradi ide dobro – krenuli su da uvode struju. Tokom prethodnih devet meseci, koliko je prošlo od novembarskih iseljenja, Dejan je sve vreme radio na toj kući pokušavajući da sam sebi obezbedi krov nad glavom. Od „Komesarijata“ mu treba samo jedan paket građevinskog materijala da završi radove. Iako je odneo papire još u martu, dosad nije ništa preduzeto da mu se građevinski materijal dodeli.

S vedrije strane, Dejan i Gordana su presrećni što je zaustavljeno iseljenje radničkih porodica u „Trudbeniku“. Oboje su došli na odbranu 14. avgusta da uzvrate solidarnost, jer su tokom proteklih nedelja radnici „Trudbenika“ dolazili da podrže stanare iz „Ustaničke“. „Redno je bilo pojaviti se. Na šta bi to ličilo da tebi drugi pomažu a ti da ne uzvratiš“, kaže majstor Deja.

Gordana će zvati „Komesarijat“ da zakaže sastanak već u ponedeljak, a volela bi da i „Krov“ prisustvuje, kao i drugi stanari ako su slobodni.

Petak, 17. avgust

U predvečerje smo Saša Perić i ja obišli samohranu majku s Dorćola koja nam se obratila za pomoć na „Fejsbuk“ stranici „Krova“. Obavestio sam je unapred da pišem dnevnik za „Danas“ i ona je želela da zasad ostane anonimna. Živi sa četvoro dece (troje maloletnih) u oko 40 kvadrata. Ušla je u taj prostor iz nužde kad pre 10 godina nije više mogla da plaća kiriju i naglo ostala na ulici. Čovek koji je tu poslednji boravio preminuo je još 1990-ih i prostor je dugo bio prazan pre nego što su se uselili. Sama je uradila kupatilo i pločice, tavanicu, sve sa mesečnom platom od 39.000 din. Godinu i po dana živela je bez struje, ali su joj onda pomogli iz komšiluka da se priključi na zajedničku. Nema neposredan problem sa prinudnim izvršenjem, već nam se obratila za drugačiju vrstu pomoći. Potrebno joj je:

1/ Napismeno odobrenje od opštine da tu boravi u nužnom smeštaju.

Vlasnik katastarske parcele na kojoj se nalazi njihov smeštaj je grad Beograd. Ona je pokušala već da razgovara s opštinom, ali je završila u lavirintu birokratije – prošetali su je, odbili svuda i niko iz opštine nije izašao na teren da utvrdi stanje. Majku najviše muči pravna neizvesnost prostora u kome živi. Kako sama kaže: „Ne tražim stan od 100 ili 200 kvadrata, stan na Vračaru ili sl. Meni je dovoljna ova moja kućica, ali da imam papir da tu boravim u nužnom smeštaju, kako niko ne bi mogao da me izbaci tek tako.“ U medijima redovno čita o izbacivanju siromašnih na ulicu i ne želi da se to i njenoj porodici dogodi jednoga dana.

2 / Socijalna pomoć.

Zbog toga što radi u državnoj firmi u „Centru za socijalni rad“ nisu joj odobrili bilo kakvu pomoć iako ima četvoro dece a prenisku platu.

U „Krovu“ se dosad nismo bavili legalizacijom stambenog prostora, ali imamo pregovaračkog iskustva sa državnim institucijama. Možemo da pomognemo tako što ćemo zajedno s porodicom ponovo obići opštinu i „Centar za socijalni rad“, a pre toga proveriti propise koje službenici institucija najčešće ni sami ne poznaju, niti ih slede, i doći spremni na razgovore. Sledeće viđanje s porodicom obavićemo verovatno tokom naredne nedelje, kada se i Ana Krstić (studentkinja prava) uključuje u slučaj.

Pri povratku kući smo komentarisali divlji investitorski urbanizam u delu Dorćola gde smo boravili. Saša očekuje da kroz 5-10 godina svaka stara kuća i pomoćna prostorija budu srušene za izgradnju zgrada, s obzirom da su višespratnice već okružile i izolovale tih nekoliko kućica izgrađenih pre „Drugog svetskog rata“.

Subota, 18. avgust

Konačno pravimo sajt i Marko Aksentijević nam je poslao jedan naziv domena na razmatranje. Trebalo nam je godinu i po da skupimo pare za najosnovniju stvar u 21. veku…

Tatjana Aničić s Dorćola će probati da zainteresuje žene iz komšiluka da se samoorganizuju i pomognu samohranoj majci kod koje smo bili juče. Tanju i njenog malog sina smo odbranili od iseljenja u julu 2017. Od tada ona dolazi da pomogne drugim ugroženim ljudima kad god može i naša je saborkinja. Kada smo branili izbegličke porodice u „Ustaničkoj“, bila je privedena bez valjanog razloga i policajci su tada bili nesrazmerno grubi prema njoj. Preti joj novo iseljenje u budućnosti, ali zasad ne znamo precizan datum. Kad god bilo – ne damo Tanju!

Nedelja, 19. avgust

Zvao me Sinđa iz „Ustaničke“, pozdravio sve u „Krovu“. NJegova prijateljica izbegla iz Hrvatske živi u Ul. „vojvode Vlahovića“, u zgradi namenjenoj za stanovanje izbeglica, i takođe ima problema sa „Komesarijatom“ i „Centrom za socijalni rad“. Iako je 70 odsto invalid, ne dobija adekvatnu pomoć, a posebno joj je teško od kada su preminuli baka i deka koji su se starali o njoj. Valjalo bi da je obiđemo u narednim nedeljama jer je izgleda i njen krov nad glavom pod znakom pitanja. Zasad ne bi bilo u redu da je uznemiravamo budući da obavlja medicinske preglede u „Kliničkom centru“.

Ponedeljak, 20. avgust

Putujem danas za Suboticu na petnaestak dana. Valjda neće ispasti nikakva frka dok sam van grada. Nakon 20+ dana ubitačnog tempa oko „Ustaničke“ i „Trudbenika“, odgovarao bi nam period od nekoliko nedelja bez iseljenja.

Gordana nije uspela da zakaže viđanje s „Komesarijatom“, ali je dobila uveravanja od Petra Anđića da će primiti stanare iz „Ustaničke“ čim se smanji obim obaveza koje trenutno imaju.

Zvao me je Zlatić, saborac iz „Krova“, i preneo da je Mirjani s Mirijeva zakazano novo iseljenje za 6. septembar. NJu smo odbranili već jednom u maju (kad su vrata stana zazidana), a ona se i pre upoznavanja s nama više puta sama odbranila. Nadam se da ćemo i ovaj slučaj dočekati spremni – Mirjana nema gde da ode ako je izbace na ulicu. Odbranu nam olakšava činjenica da su komšije u njenoj zgradi izuzetno solidarne.

Utorak, 21. avgust

Druženje u „Trudbeniku“ biće održano 26. avgusta za baka Rosin rođendan. Rosa je u „Ustaničkoj“ bila svaki dan od ranog jutra, neumorna bez obzira što je na pragu 80-e. Vlada „Revolucija“ i baka Rosa bi mogli svakome da budu uzor za pod stare dane: onoliko života u sebi nemaju mnogi studenti 20-godišnjaci. I stanari i mi i te kako imamo razloga za slavlje – na poslednjem iseljenju, 14. avgusta je bilo barem 100 ljudi u solidarnoj podršci, a izvršitelji i policija se nisu ni pojavili. Još je neizvesno šta se kuva u suprotnom taboru, ali nema sumnje da su od prinudnih iseljenja odustali i da će morati da traže alternativno rešenje za stanare. Idemoooo breeee!

Sreda, 22. avgust

Nemanja Pantović, saborac iz Novog Sada, otišao je na teren u „Dositejevu 11“ da razgovara sa ljudima koji su ostali bez zidova i umalo bili povređeni zbog divlje gradnje na susednoj parceli, tj. nemara investitorke. Zasad im nije potrebna pomoć „Krova“, jer se u gradskim institucijama trude da nađu rešenje.

Četvrtak, 23. avgust

Danas nema relevantnih dešavanja. Trudim se da se prebacim na naučna istraživanja koja sam zapostavio prethodnih mesec dana.

Autor je filolog, član organizacije „Krov nad glavom“ iz Beograda