Borba za život više od 140 kitova

„Grupa od 150 profesionalnih i registrovanih dobrovoljaca pokušavala je u vreme plime da vrati životinje u more, sve do mraka i nastavićemo sutra čim svane“, rekao je portparol službe Kris Artur. Kitovi vraćeni u more često rastuže spasioce tako što se ponovo nasuču na obalu na istom mestu s koga su spaseni, ili na obližnju plažu. Artur je upozorio da je nasukano možda i više kitova no što je utvrđeno do kasno popodne.

„Prilično veliki broj životinja je u morskim talasima, valjajući se nedaleko od obale, biće još borbe za život“, rekao je on. Meštanin Džon Nivart je ispričao potresnu priču o jednoj bebi kitu, koju je nekoliko studenata s koledža Klarendon u Viktoriji uspelo dvaput da vrati u more, ali se ona oba puta vratila na pesak. Spasioci su u stanju da utroše hiljadu sati za spasavanje tih ogromnih stvorenja, ali se često razočaraju jer kad dođu do kitova, oni znaju biti toliko slabi da im već nema spasa, ili se što je još gore izbezumljeno vraćaju iz talasa na pesak.

Na Tasmaniji se od novembra, inače, nasukalo više od 400 kitova. Ogromna morska stvorenja u svetu najviše stradaju upravo u Tasmaniji i ostrvima oko nje. U njihovom spasavanju ovde učestvuju cele porodice, svi su učlanjeni u lokalne spasilačke organizacije i obučeni za spasavanje kitova. Ostrvo King, svetski poznato po mlečnim proizvodima, gotovo je tačno na pola puta između Tasmanije i australijskog kontinenta, a veoma su različite pretpostavke zašto se kitovi baš tu tako često nađu na pesku. Generalni direktor Službe za parkove Piter Muni kaže da kitovi često rizikuju život da bi se održali u svome jatu. „Oni su neverovatno društveni, s neverovatno snažnom socijalnom povezanošću. Kad se jedan nasuče na plaži, drugi dolaze da budu s njim i na kraju celo jato bude nasukano. Oni naprosto neće da ostave nekog svog za koga misle da je u nevolji, čak ni onda kad to znači njihovu smrt“, kaže Muni.

Ratni i istraživački brodovi krivci?

Aktivisti nevladine organizacije Morski pastiri, međutim, za tužne drame kitova optužuju sezmičke poremećaje koje proizvode ratni brodovi ili brodovi za istraživanje nafte, gasa i uglja. Portparol tasmanijske vlade Rozmari Gejls je, međutim, izjavila da se ratni brodovi nisu nalazili u blizini ostrva King, a da vlada ispituje da li su se istraživački brodovi kretali tim područjem. „Svako ima svoju teoriju o nasukavanju kitova. Nije uobičajeno da se delfini nasuču s kitovima, ali se to u prošlosti desilo nekoliko puta“, rekla je Gejlsova.