Boris Isaković: Mračna strana čoveka 1Foto: BETA Joel C Ryan Invision AP

Za Jasmilu Žbanić, rediteljku filma „Quo vadis, Aida?“ o srebreničkoj tragediji, koji je juče imao svetsku premijeru u takmičarskom programu Venecijanskog festivala, glavno pitanje bilo je – kako prikazati Ratka Mladića.

Čak su razmišljali da ga snimaju samo s leđa. Pa ipak, odlučili su da ga ne mitologizuju. Zato su ulogu prepustili Borisu Isakoviću, koji je, kako objašnjava rediteljka, svojim ogromnim glumačkim dometima i energijom pronašao svoj originalan i snažan način da odigra Mladića kao čoveka od krvi i mesa.

Sam Isaković se, kako je izjavio ovih dana za bosanske medije, dugo dvoumio da li da prihvati ulogu ili ne, budući da je posle filma „Muškarci ne plaču“, mislio da će to biti „poslednja uloga kojom će se baviti takvim likovima“.

„Meni je stvarno rata, posle 30 godina, apsolutno dosta i svi bismo to morali shvatiti i početi živeti normalne živote i da takve likove ostavimo tamo gde im je mesto“, kaže glumac, koji je sebi obeležio takav put još svojim prvim filmom „Vukovar, jedna priča“ njegovog profesora Bore Draškovića.

„Ja nisam učestvovao u ratu, na moju sreću. Tako se to dogodilo. Ne znam ni ja kako. Ali me je zato taj film i to iskustvo obeležilo. Taj ulazak u Vukovar posle rata. Moj profesor je govorio da je potrebno čoveku da upozna i onu mračnu stranu. Ja sam tamo primio i dozu mraka, jer je to bio potpuno ranjeni grad“, pričao je u jednom razgovoru za Danas.

Ta doza mraka vidi se u brojnim ulogama u kojima je otkrivao, upravo ono što reče Jasmila Žbanić, ljude od krvi i mesa iza zločinca. Takvi su bili njegovi likovi u filmovima „Krugovi“, „Dobra žena“ ili „Muškarci ne plaču“.

„Ja nisam birao da u ovim učestvujem bezveze, već zato što su oni pokušavali da iz tog užasa i pakla izvuku nekakve plemenite poruke. Mislim da je to cilj. Sve te grozne teme kojima se bavimo, krajnji cilj je širenje neke plemenitosti. Ja to osećam kao svoju misiju“, ističe Isaković, objašnjavajući da glumac ne bi smeo da osuđuje nego samo da razume sve te ljude.

Rođen je 1966. u Novom Sadu, gde je završio Akademiju umetnosti. Zajedno sa suprugom Jasnom Đuričić obeležio je poslednjih godina pozorišnu, filmsku i televizijsku umetnost, ali i generacije studenata kojima predaju na fakultetu.

Jedno vreme bio je direktor Drame SNP-a. Sada je samostalni umetnik. Nedavno je igrao u komediji „Last Christmas“ pored Eme Tompson i Emili Klark, koje je čak učio i srpski za film. U novoj seriji Bojana Vuletića igra Slobodana Miloševića.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari