Borski srednjoškolci i osnovci zasadili lipe na dve lokacije

Uroš Lalović, organizator projekta Eko izBor, napomenuo je da je reč o projektu koji realizuje organizacija Konekting u partnerstvu sa UNICEF-om i finansijsku podršku Kreljevine Švedske.

“Od kad znam za sebe vazduh u Boru ima miris i ukus. Kada sam bio mali igrao sam se sa drugarima i drugaricama iz parka, svakodnevno smo osećali specifičan  miris i ukus vazduha. Nisam ni znao da vazduh treba da bude drugačiji, dok ne odem kod bake u selo. Sada kada imam 17. godina i učenik sam medicinske škole znam da je vazduh u Boru najviše zagađen sumpor-dioksidom, a ima i povišene vrednosti arsena, kadmijuma i olova što potvrđuje izveštaj agencije za zaštitu životne sredine. Po studiji „Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji“, stanovnici grada Bora su podložni većem stepenu oboljevanja od svih vrsta malignih tumora nego žitelji drugih krajeva Srbije”, kaže lalović.

Prema njegovim rečima, zakonodavni okvir Republike Srbije ne prepoznaje i ne obezbeđuje u dovoljnoj meri učešće dece u kreiranju lokalnih politika iz oblasti zaštite životne sredine.

“Mehanizmi učešća dece u kreiranju lokalnih politika nisu razvijeni, a postojeći mehanizmi uglavnom uključuju građane i građanke koji imaju biračko pravo i isključuju decu. Deca i mladi su budućnost, i zato želimo da budemo vidljivi, da učestvujemo u donošenju odluka i da budemo informisani”, dodaje on.

Projekat „EkoizBOR“ je deo projekta „Youth4Air“ koji sporovodi organizacija „Connecting“ u partnerstvu sa UNICEF-om, a uz finansijsku podršku Kraljevine Švedske.

Realizovane aktivnosti obuvatile su vršnjačku edukaciju i ekološki performans. Učestvovalo je oko 150 mladih i dece iz osnovnih škola Dušan Radović i Branko Radičević, Tehničke škole, ekonomske škole i mašinsko-elektrotehničke škole.

“Juče smo za kraj ovog projekta zasaditi simboličnih 20 sadnica Lipe u čemu sun am pomogli radnici kompanije Zijin Mining. Mi znamo da 20 sadnica lipe neće suštinski promeniti kvalitet vazduha, ono što bi imalo uticaj je formiranje zelenog pojasa i veće površine pod drvećem u gradu i oko njega”, napominje Lalović i dodaje:

“Lokalna samouprava i velike kompanije treba da nas uključe u svoje buduće planove ozelenjavanja grada kroz preavovremeno informisanje i uključivanje naših potreba”.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

„Zato što grad Zaječar nema pravobranioca, to će Zaječarce pred sudovima koštati oko 300.000 evra“: Tvrde iz NPS Zaječar

Predstava „Polanski protokoli“ u Zaječaru

U Radul begovom konaku u Zaječaru izložba likovnih radova Jasmine Dugić

„Lažu nas godinama. Obećavali su asfalt, Dom kulture…“: Meštani Rgotine pored Zaječara održali zbor građana i traže izbore za Mesnu zajednicu