BOŠ: Izmeren kvalitet vazduha u 35 mesta u Srbiji, Čačak i Kraljevo među najzagađenijim

Beogradska otvorena škola podelila je rezultate merenja tokom panel diskusije na kojoj su učestvovali Milenko Jovanović (Nacionalna ekološka asocijacija) i Branislava Matić Savićević (Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“).

Jovanović se osvrnuo na ključne prepreke koje postoje u državnoj mreži merenja kvaliteta vazduha, navodeći između ostalog da glavni izazov trenutno predstavlja neadekvatno održavanje.

Matić Savićević je u svom izlaganju napomenula da instituti za javno zdravlje imaju vrlo malo zaposlenih koji se bave problemima zagađenja životne sredine, uz to da često i postojeći kadar nije dovoljno stručan, kao i da se zavodi ne angažuju pravovremeno za bavljenje kvalitetom vazduha u različitim lokalnim zajednicama.

Najviše pojedinačne vrednosti zabeležene su u Čačku, gde je koncentracija PM2.5 čestica dostigla čak 404 µg/m3, dok je najviša registrovana koncentracija PM10 tokom protekle grejne sezone bila 607 µg/m3.

Ove koncentracije su od 3 do 15 puta veće od dozvoljenih., naglašeno je u saopštenju.

Od 35 lokalnih zajednica, u kojima su instalirani senzori za merenje kvaliteta vazduha, u 23 je registrovano prekoračenje dozvoljenih prosečnih mesečnih vrednosti za PM10 i PM2.5 čestice.

U periodu od oktobra 2020. godine, do aprila ove godine, tokom kog je vršeno merenje, najviše prosečne vrednosti zabeležene su u Lazarevcu i iznosile su 139 µg/m3 za PM10, a 72 µg/m3 za koncentraciju PM2.5.

Kako pojašnjavaju, reč je o česticama vrlo sitnog promera, koje nastaju sagorevanjem čvrstih goriva (drvo i ugalj), a čiji su najveći izvor individualna ložišta i velika postrojenja za proizvodnju energije i toplote.

Analiza podataka dobijenih ovim putem pokazuje da je problem zagađenja rasprostranjen i u gradovima gde nema zvaničnih podataka. Prekomerno zagađen vazduh udišu i građani Zrenjanina, Bečeja, Gornjeg Milanovca, Sente, Ečke, Elemira.

U proteklih godinu dana, zajedno sa mrežom aktivista iz više od 30 mesta, Beogradska otvorena škola razvijala je mrežu za merenje kvaliteta vazduha.

Značajno je napomenuti da su senzori postavljeni u sredinama gde ima zvaničnog merenja kao dopuna, kao i u mestima gde nema zvaničnog merenja, kako bi građanima pružili indikativne informacije o kvalitetu vazduha u realnom vremenu.

Cilj je da se ukaže na potrebu za jačanjem i širenjem zvaničnog monitoringa na nove sredine, jer samo zvanična merenja mogu biti osnov za sprovođenje mera za čist vazduh.