BOŠ: Zakoni su javna stvar

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Jedan od problema u zakonodavnoj aktivnosti nastaje u fazi začeća zakona. Ova faza je obavijena velom tajnosti, porođaj postaje kolektivni čin Vlade kao predlagača, odnosno oca i Narodne skupštine kao donosioca, odnosno majke. Naravno, kao kolektivni organi, oni su poimernično, anonimni. Isto tako je anoniman i sperrmatozoid koji je doveo do začeća zakona, u skladu sa naslovom onog starog vesterna „Nema imena na metku“. Dakle, suštinski važno pitanje je ko je, sa kakvim kvalifikacijama, sa kakvim projektnim zadatkom, u okviru nadležnog ministarstva, sačinio radnu verziju zakona, za potrebe Vlade. To se nikada ne zna, bilo je zahteva da se imena obelodane, ali je to najstrože čuvana tajna.
   Potom dolazi faza uobličavanja radne verzije zakona, kada, ponovo anonimni, menjaju neke odredbe zakona, filterišu ih i lakiraju. Tada Vlada usvaja predlog zakona koji će se upućuje glasačkom automatu, Narodnoj Skupštini, na usvajanje.
   Kada se pokažu loše strane zakona, ili da je on donet da bi se realizovao neki „posebni“ interes, svi su čisti da čistiji ne mogu biti. Vlada je „samo“ predlagač, a donela ga je NS u kojoj je 250 duša.
   Kada bi znala imena spermatozoida, onda bi se postavilo pitanje njihovog rada i kompetentnosti. Oni bi snosili svoj deo odgvornosti, ili bi ukazali na to da je njihova radna verzije izmenjena od strane drugih, čija bi imena takođe morali znati. Tako bi sudu javnosti bili izloženi oni koji su dali svoj doprinos začeću kilavog zakona.
   Da ovo nije nebitno, ukazuje cirkus koji je nastao donošenjem zakona iz oblasti pravosuđa, koji je doveo do razrešenja i vrađanja velikog broja sudija, a da javnost nikada nije saznala ko su autori radne verzije. Ista stvar je u sa zakonom koji pokriva svinjariju zvanu Beograd na vodi. Možda bi interesantno bilo videti i koliko su plaćeni ti izrađivači radnih verzija?

2. Zakoni su za neprijatelji!…