Drvo sa koga se poseče prvi badnjak u šumi mora da se dariva, kaže za Danas Bosa, objašnjavajući nam običaje, dok stoji okružena badnjacima i božićnim aranžmanima iza tezge prazničnog bazaru u Šapcu.
– Badnjake seče moj sin, koji rano ujutro odlazi u šumu, u selo Radovašnicu kod Šapca. Drvo se dariva tako što može da se stavi metalni novčić, od dinar, dva ili pet i zakači se za grančicu, ili se veže novčanica, kako bi drvo i dogodine rodilo i poraslo. Ta darivana grana ostaje u šumi, a ostalo se naseče i donese kući – kaže ona.
Badnjake prodaje po 50 dinara, manje grančice, dok su one nešto veće 100 i 200 dinara.
„Velika hrastova grana je 300 dinara, a badnjaci u vrećicama u kojima su još i slama, kukuruz i orasi, su 200 dinara“, kaže Bosa, koja svakog januara, već deset godina, prodaje badnjake na šabačkim ulicama.
– Ove godine ponuda je baš bogata, ima svega da se kupi, ali nema ko da pazari. Nema valjda narod para, nikada do sada nije bila ovako slabo – žali se Bosa.
Ipak, raduje se praznicima i običajima, koji se u njenoj kući poštuju.
– Badnjak se unosi u kuću na Badnji dan, uoči Božića, zajedno sa pečenicom. Ide prvo badnjak, pa pečenica, a unosi ih muška osoba u prodici, može to da bude sin, suprug ili otac, zavisi koga ima u kući – objašnjava naša sagovornica.
Kad se u kuću uđe, obavezno se kaže „Hristos se rodi“, a odgovara sa „vaistinu se rodi, gazdarica u kući.“
– Domaćica i ženska čeljad u sito gde se seje brašno, stave pšenicu, orase i kukuruz, kako bi cela godina bila rodna i berićetna, pa time posipaju pečenicu i domaćina koji pečenicu unosi – nastavlja Bosa.
Posle badnjaka, u kuću se unosi slama, koja se posipa po celoj kući.
Domaćica u slamu pod stolom, gde se večera, stavlja razne slatkiše i sitne poklone koje deca traže i pijuču kao pilići.
– Na Badnji dan se obavezno posti, ne dira se pečnica i onda sutradan ujutro, od badnjaka se odseče jedna grančica i „našara“ se česnica. Česnica se premazuje mašću, lepo se umesi i stavni jedan metalni novčić, kukuruz, pšenica, parčence badnjaka i grančica drenovine, da bi ukućani bili zdravi – objašnjava naša sagovornica.
Kaže da se u njenom domu na dan Božića postavi doručak i seče desna plećka od pečenice.
– Sve se to okadi, pomolimo se Bogu, skuva se kafa i onda svi zajedno doručkujemo. Posle ustajemo od stola i svako se bavi svojim obavezama, ali ručak stoji na stolu ceo dan – napominje Bosa.
Kaže da je običaj u njenom kraju da onaj koji na Božić u kuću dođe, mora da ima novčiće u džepu.
– Ne sme da ti u kuću „ulazi przne ruke“, dovoljno je da ima i nekoliko novčića. I taj koji dođe, treba da priđe vatiri, prodžara je i kaže „koliko varnica toliko godinica, toliko parica, zdravlje i sreće u kući“ – ističe Bosa.
Srećni praznici!
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.