Visoki predstavnik u BIH Miroslav Lajčak izjavio je za agenciju Beta da je BIH danas na poslednjem mestu u regionu kada su u pitanju evropske integracije, mada je pre godinu dana „relativno pozitivno napredovala ka EU“.
„Zaostatak BIH se povećava svakim izgubljenim danom jer ostale zemlje napreduju.

Visoki predstavnik u BIH Miroslav Lajčak izjavio je za agenciju Beta da je BIH danas na poslednjem mestu u regionu kada su u pitanju evropske integracije, mada je pre godinu dana „relativno pozitivno napredovala ka EU“.
„Zaostatak BIH se povećava svakim izgubljenim danom jer ostale zemlje napreduju. Iskreno, ne verujem da su građani BIH imali na umu takav razvoj stvari kada su ubacivali svoje glasačke listiće u kutije na poslednjim izborima“, izjavio je Lajčak.
Naveo je da BIH može krenuti napred ako reši mnogo „teških pitanja“, te da se dogovor mora postići kompromisom „koji podrazumeva ostvarivanje sopstvenih interesa ali ne po cenu ignorisanja interesa drugih“. Lajčak je rekao da se od preuzimanja dužnosti visokog predstavnika stekao utisak da među političarima postoji želja da se napravi iskorak, da su svi svesni trenutne situacije i toga koja se ključna pitanja moraju hitno rešiti, ali da su različiti njihovi stavovi o načinu iznalaženja rešenja.
Komentarišući kritike zvaničnika Republike Srpske zbog odluke da smeni 35 policajaca iz tog entiteta, te nametne neke državne zakone, Lajčak je kazao da je njegov prevashodni zadatak da pomogne BIH da krene napred.
„Mandat (visokog predstavnika) jednostavno morate prihvatiti u celosti. Svi u BIH znaju da (bonska) ovlašćenja postoje, ali moj prioritetni zadatak ovde nije da udovoljavam interesima bilo koje strane već da, zajedno sa svima onima koji učestvuju u izgradnji stabilne i prosperitetne BIH, pomognem BIH da krene napred“, rekao je Lajčak.
Upitan da li će za vreme svog madnata smenjivati političare, Lajčak je kazao da o tome neće spekulisati, ali da neće oklevati da upotrebi bonska ovlašćenja ukoliko to bude potrebno. On je nedavno doneo niz dopuna zakona u BIH, smenio 35 policajaca i naredio oduzimanje putnih isprava za 93 osobe koje se nalaze na spisku osumnjičenih da su počinili zločine u Srebrenici. Smenio je visokog funkcionera policije RS Dragomira Andana zbog sumnje da je pomagao skrivanje optuženih za ratne zločine, a takve poteze nazvao je „praktičnim korakom“ koji će dovesti do bolje saradnje sa Haškim tribunalom. „Saradnja sa Haškim tribunalom je jedan od mojih prioriteta. Pravda mora biti zadovoljena kako prošlost ne bi bila prepreka za budućnost“, istakao je Lajčak i izrazio nadu da će odluke koje je doneo, pomoći tužilaštvu i policiji BIH u provođenju istraga i krivičnom gonjenju osoba koje su osumnjičene za ratne zločine i onih koji im pomažu.
Takođe je naglasio da bi Srbija trebalo da ispuni svoje haške obaveze i „što pre učini sve da Radovan Karadžic i Ratko Mladić budu uhapšeni“.
„Što pre to učine, pre će se današnja Srbija, koja i sama stremi ka Evropi, rešiti te strašne mrlje i doprineti smirivanju tenzija oko same presude“, rekao je on.
Lajčak nije dao konkretan odgovor na pitanje – da li međunarodna zajednica zna gde se tačno kriju Radovan Karadžić i Ratko Mladić i dodao da „međunarodna zajednica želi da vidi Karadžića i Mladića u Hagu“ i da na tom pitanju treba da rade svi zajedno – i međunarodna zajednica i domaći zvaničnici.
Visoki predstavnik je podsetio da je reforma policije BIH osnovni uslov za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. „EU želi da BIH potpiše taj sporazum i sa svoje strane je uradila sve što je potrebno, sada BIH treba da postigne dogovor o toj reformi. Naravno da niko ne želi da se potpisivanje sporazuma odlaže na duže vreme i jedan od mojih prioriteta, na samom početku mandata visokog predstavnika upravo i jeste da pomognem u procesu ispunjavanja uslova EU“, rekao je Lajčak. Naveo je takođe da je i novi ustav preko potreban BIH kako bi ona postala funkcionalnija, efikasnija i kako bi njena administracija postala jeftinija.
„Struktura BIH je takva kakva jeste i mora se pronaći model koji je u skladu sa njenom strukturom i činjenicom da državu čine dva entiteta i tri konstitutivna naroda“, rekao je Lajčak. Taj proces će zahtevati mnogo političke mudrosti i zrelosti, neophodnih da bi se postigao kompromis, ali je međunarodna zajednica tu da pomogne u postizanju tog kompromisa, zaključio je Lajčak.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari