Esad Džudžević, predsednik IO Bošnjačkog nacionalnog veća, krajem prošle ovu godinu je najavio kao izbornu u toj instituciji. Pre mesec dana opozicione bošnjačke partije i nevladine organizacije, Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu uputile su zahtev za sazivanje vanredne elektronske skupštine jer je „sadašnji saziv jednopartijski i nelegitiman jer mu je istekao mandate“.
Esad Džudžević, predsednik IO Bošnjačkog nacionalnog veća, krajem prošle ovu godinu je najavio kao izbornu u toj instituciji. Pre mesec dana opozicione bošnjačke partije i nevladine organizacije, Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu uputile su zahtev za sazivanje vanredne elektronske skupštine jer je „sadašnji saziv jednopartijski i nelegitiman jer mu je istekao mandate“. Podnosioci zahteva su podsetili da su pre dve i po godine pokrenuli inicijativu za sazivanje elektorske skupštine i da je sva potrebna dokumentacija tada predata Ministarstvu. Dok oni koji zahtevaju sazivanje vanredne elektorske skupštine za nacionalni savet, Bošnjačko nacionalno veće realizuje svoje aktivnosti i podseća na do sada urađeno.
Sadašnji sastav Bošnjačkog nacionalnog veća izabran je u septembru 2003. godine. Predsednik je Sulejman Ugljanin, koji je i predsednik opštine Novi Pazar i Stranke demokratske akcije Sandžaka. U svoje zasluge Bošnjačko nacionalno veće ubraja uvođenje bosanskog jezika u službenu upotrebu u opštinama Novi Pazar, Sjenica i Tutin,i kao izbornog predmeta u osnovnoj školi, štampanje udžbenika za taj predmet i lektire, zatim, obeležavanje ramazanskog i kurban Bajrama, Dana bošnjačke nacionalne zastave (11.maj), Dana Sandžaka (20.novembar) i Dana sećanja na stradanja Bošnjaka (11.jul). Bošnjačka zajednica je dobila i tri godišnje manifestacije, u čijem finansiranju delimično učestvuje i Ministarstvo za kulturu Srbije, Festival sandžačke sevdalinke (FESS), Sandžačke književne susrete (SAKS) i Smotru bošnjačkih narodnih igara, ustanovljene su nacionalne nagrade, pokrenut je magazin za kulturu i umetnost Bošnjačka riječ i ponovo su počele da izlaze Sandžačke novine. Kao početak uvođenja bosanskog jezika u škole, od 2004. godine obeležava se 20. oktobar. Pre tri i po godine na taj dan je održan prvi čas bosanskog jezika u osnovnoj školi u Leskovi, u tutinskoj opštini.
Koga nema u registru
U prilog tvrdnji bošnjačkih opozicionih partija i nevladinih organizacija da je Bošnjačko nacionalno veće u vlasti političke grupacije koju predvodi Ugljanin, ide i odgovor na odborničko pitanje u novopazarskoj skupštini o izdvajanju budžetskih sredstava za programe nevladinih organizacija. U odgovoru piše da je od ukupne sume, polovinu novca dobilo BNV. Tada je opozicija otišle korak dalje i od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu je zatražen odgovor da li je BNV registrovano kao nevladina organizacija. Stigao je odgovor da u registru udruženja, društvenih i političkih organizacija, ne postoji organizacija pod imenom Bošnjačko nacionalno veće.
Politički oponenti tvrde da je BNV jednopartijsko jer ga čine pripadnici Ugljaninove političke grupacije i da je prestalo da bude političko i predstavničko telo. U leto 2005. godine, Sandžačka demokratska partija je pokrenula inicijativu za sazivanje vanredne elektorske skupštine. Na spisku se našlo više od 400 kandidata za elektore. Po rečima generalnog sekretara SDP Mirsada Jusufovića, skupština je bila zakazana za oktobar ali „na direktno insistiranje tadašnje Vlade Srbije i Petra Lađevića, direktora Službe za ljudska i manjinska prava u Vladi Srbije, elektorska skupština je odložena zbog nestabilnih političkih prilika u Sandžaku“.
-I tada smo, a i danas tvrdimo da je to deo koalicionog sporazuma Sulejmana Ugljanina i Vojislava Koštunice. Koštunica je tada Ugljaninu omogućio opstanak na političkoj sceni u Sandžaku. Posle toga uvedene su privremene mere, raspuštena je skupština u kojoj Ugljaninova koalicija nije imala većinu i to je doprinelo samo još većoj nestabilnosti u Sandžaku – naglašava Jusufović.
Među onima koji zagovaraju vanrednu elektorsku skupštinu je i Stranka za Sandžak. Zamenik predsednika ove partije Azem Hajdarević tvrdi da sadašnji sastav BNV, uz to što je jednopartijski, „ne odražava sliku političkog i sveukupnog raspoloženja bošnjačkog korpusa, ne radi ono što mu je zakonom dato“.
-Oblasti kojima bi trebalo da se bavi Nacionalni savet Bošnjaka nisu napredovale, jer su čelnici sve podredili svojoj političkoj opciji i političkim interesima. U sadašnjem savetu nema stručnih i kompetentnih ljudi za pojedine oblasti. Posebno ništa nije urađeno u oblasti obrazovanja, bosanski jezik se izučava samo fakultativno, niti su u školske programe ugradili bošnjačku istoriju i kulturu. Sve se svodi na politiku, a tu politike najmanje treba da ima – kaže Hajdarević i naglašava da je „Bošnjačko nacionalno veće Sandžaka nekada bilo politički i predstavnički organ Bošnjaka. Sulejman Ugljanin je to ukinuo i te ingerencije podredio Nacionalnom savetu Bošnjaka, koji ne može da bude političko i predstavničko telo, jer su njegove ingerencije zakonom predviđene. Bošnjačko nacionalno veće Sandžaka i Nacionalni savet Bošnjaka su dva različita tela. Bošnjačko nacionalno veće u Srbiji je zamka za neupućene“.
Pre dve godine u Novom Pazaru je održan kongres Bošnjaka i na njemu je obnovljen rad Bošnjačkog nacionalnog veća Sandžaka, čiji je potpredsednik Zehnija Bulić, koordinator Predsedništva Sandžačke demokratske unije. On objašnjava da je nacionalni savet Bošnjaka registrovan pod imenom Savet bošnjačke nacionalne manjine u Srbiji i Crnoj Gori i da ima pečat pod tim imenom i tako se zvanično predstavlja u pismenoj komunikaciji. To je ovaj nacionalni savet, BNV, i sedište mu je u Novom Pazaru“.
– Moja i još neke političke partije ne slažu se sa tim i sa terminom nacionalne manjine. Smatramo da su Bošnjaci stekli jednom pravo konstitutivnog naroda i jednom stečeno pravo se ne može tektako izbrisati. Bošnjaci su jedina nacija koja nema matičnu državu. Bosna nije samo bošnjačka, već država tri naroda. Samim tim, što nam se uskraćuju neka prava čini se šteta svima, i državi Srbiji i građanima drugih nacionalnosti. Želimo da živimo u ovoj državi, ali želimo da imamo ona prava koja smo stekli i da ih ostvarujemo kao svi – ističe Bulić. Podseća da je BNVS nastalo devedesetih godina ali da je „odstupilo od politike koju je imalo, a formiranjem nacionalnog saveta prestalo je da postoji“.
– Mi ne možemo da prihvatimo podelu Sandžaka i želimo da u Ustavu Srbije rešimo svoj status. BNVS nije imalo značajnije aktivnosti. Zbog svega što se događalo, nismo želeli da u prvi plan postavljamo ova pitanja, nismo hteli dodatno da podižemo tenziju jer sa ovim stavovima ne bismo naišli na razumevanje kod sadašnje vlasti u Srbiji. Stvari treba posmatrati realno. Opcije koje su obnovile rad BNVS nisu imale izborni rezultat i to je jedan od razloga zbog čega nismo insistirali na ovim stavovima – kaže potpredsednik Bošnjačkog nacionalnog veća Sandžaka i optužuje aktuelnu vlast za odustajanje od proklamovanih ciljeva devedesetih godina „i pored toga što su izgradili političku karijeru na zloupotrebi nacionalnih emocija, danas su olako prešli preko obećanja davanih devedesetih godina“. – Jedan od razloga zbog kojeg smo pokrenuli nacionalno pitanje, bio je da skrenemo pažnju naroda na pitanja koje su im opcije vlasti obećavale devedesetih godina, a nisu ispunile. Pokretanje tih pitanja imalo je cilj da se otkrije političko licemerstvo najjačih političkih bošnjačkih partija – kaže on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
