Bosnu i Hercegovinu definisati kao asimetričnu federaciju

Lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik izjavio je da bi u predstojećim ustavnim promenama Bosna i Hercegovina trebalo da bude definisana kao asimetrična federacija sa više federalnih jedinica.
Dodik je novinarima posle sednice Glavnog odbora SNSD u Banjaluci rekao da bi moguće federalne jedinice imale karakter članica savezne države BIH, a u svakoj federalnoj jedinici bio bi dominantan jedan narod, dok bi ostali narodi u njima bili prisutni i zaštićeni.
Savezna država funkcionisala bi na principu konsenzusa i pariteta, dodao je Dodik. „Republika Srpska u tom smislu ne može da bude dovedena u pitanje, a prihvatljiva je inicijativa za formiranje distrikta Sarajevo, bez teritorijalnog zadiranja u Istočno Sarajevo“, naglasio je Dodik.
On nije želeo da kaže koliko bi moglo da bude federalnih jedinica, navodeći da bi bilo problematično da SNSD „licitira o broju federalnih jedinica“. Prema njegovim rečima, SNSD je spreman da podrži racionalne i realne predloge. Lider SNSD je rekao da će se ova stranka u predstojećim ustavnim reformama zalagati za postojanje predsedništva BIH, dvodomnog parlamenta, Saveta ministara BIH, te odlučivanje na bazi konsenzusa.
Još je naveo da bi u pogledu poreza trebalo da postoji sistem podeljene nadležnosti, odnosno da savezni, srednji i lokalni nivo imaju svoje poreze, a da se zadrži jedinstvena služba za indirektno oporezivanje, koja bi imala posebne račune za svaki nivo kako ne bi dolazilo do krize sisitema indirektnog oporezivanja. Dodik je kazao i da bi vojska trebalo da ostane na državnom nivou, dok bi policijske službe, kao što su javna bezbednost, saobraćajna policija, specijalne snage, kriminalistička policija, kao i budžeti za ove službe trebalo da ostanu na entitetskom nivou ili nivou budućih federalnih jedinica.
Srednji nivo vlasti, prema Dodikovim rečima, trebalo bi da ima i svoje obaveštajne službe za zaštitu ustavnog poretka, dok bi BIH trebalo da ima spoljnu obaveštajnu službu. On je istakao i potrebu očuvanja entitetskog glasanja u državnim institucijama, dodajući da osnov za razgovore o ustavnim promenama treba da bude Dejtonski sporazum.