Kako botovanje na društvenim mrežama može uticati na odluke građana Srbije?

Da često i sami političari naručuju komentare za propagiranje određenih vesti, stavova i ideja, potvrđuje i činjenica da je početkom jula tekuće godine objavljen navodni spisak botova i lažnih naloga na društvenim mrežama, zaduženih za širenje i podržavanje vlastodržačkih stavova.

Naime, tada je obelodanjeno oko 14.000 naloga, iza kojih stoje pod imenom i prezimenom osobe iz različitih opština, neretko zaposlene u javnim službama. Takođe, najčešće je bio slučaj da jedna osoba ima više naloga, i to na različitim društvenim mrežama, od Tvitera do Instagrama i Fejsbuka.

Veza partije i državnih resursa – infrastruktura za botove

Koliko sve to može imati negativan uticaj na društvo, za Danas potvrđuje Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja, koji kaže da, prema poslednjem istraživanju, čak 43 odsto građana Srbije smatra da nije pametno govoriti ono što se misli.

– Botovi služe da ovakvo stanje prodube. Botovanje ima efekta jer se stvara uplašeno društvo, a cilj fabrike botova jeste ubijanje javnosti. S tim u vezi, BIRODI je predao inicijativu Tužilaštvu za organizovani kriminal da istraži fabrike botova ljudi na vlasti, ali su se oni proglasili nenadležnim, i naš predmet prosledili Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal. Upravo to upućuje na zaključak da je veza partije i državnih resursa infrastruktura za botove, kaže Gavrilović.

On dodaje da botovanje može uticati i na bojkotovanje izbora, tako što se učesnici koji su protiv vlasti predstavljaju negativno, posebno kada je reč o biračkom telu koje je neopredeljeno.

– Mogu imati uticaj i na izbornu apstinenciju, pre svega zbog negativnog predstavljanja aktera sa strane opozicije. Misija botovanja i jeste da utiče na slobodu govora, kako bi u društvu došlo do cenzure i autocenzure, kod građana, ali i u medijima, zaključuje Gavrilović.

Sa njim je saglasna i profesorka psihologije na Filozofskom fakultetu i Fakultetu političkih nauka Tamara DŽamonja Ignjatović, koja je mišljenja da masivnost botovskih komentara može uticati na iskazivanje slobode mišljenja, jer, kako kaže, inače ih „naručioci“ ne bi toliko koristili i finansirali.

– To je angažovana čitava vojska ljudi, samim tim i dosta finansijskog ulaganja, što znači da je neko procenio da se isplati. Oni služe tome da pripreme javno mnjenje na nešto, i u toj funkciji postoje. Ipak, stepen i smer uticaja na mišljenje najviše zavisi od toga ko je primalac poruke. Neko se sa određenim komentarom može slagati, dok druge može učvrstiti u stavu da je ono što botovi pišu – neadekvatno, ističe naša sagovornica.

S druge strane, kada se radi o targetiranju određenih ljudi od strane botova, psihološkinja dodaje da iza svih komentara stoje žive osobe, koju meta napada zna ili ne zna, ali da je, prema njenom viđenju, bolje znati „sa kim se ima posla“.

– Verovatno je veći stepen razočarenja ili prezira ukoliko se zna ko je osoba koja targetira. Sa druge strane, s obzirom na to da ljudi uvek strepe od nepoznatog, čini se korisno znati identitet, kako bi se znalo sa kim se ima posla. Kada je neko anoniman, neizvesnost traje, jer može biti bilo ko, ističe Džamonja Ignjatović, uz napomenu da, ako se radi o konkretnim pretnjama, komentari imaju drugu težinu, jer se, prema njenim rečima, nikada sa sigurnošću ne može tvrditi da li će neko preduzeti agresivnu akciju.

Ipak, što je mesto manje, veća je šansa da se ljudi uzajamno poznaju, samim tim, i da prepoznaju osobe sa pomenutih spiskova. To u izvesnoj meri može predstavljati neugodnost i po jednu, i po drugu stranu.

Botovanje kao način vladanja

To za Danas potvrđuje Bogdan Radovanović iz Inicijative za Požegu, koji kaže da u manjim sredinama uglavnom svi znaju „ko šta radi“, te da spiskovi i nisu bili preveliko iznenađenje za građane mesta u kome živi.

– Anonimnost daje hrabrost uglavnom kukavicama, u konkretnom slučaju onima koji znaju da rade nemoralne stvari. U manjim lokalnim sredinama uglavnom svi sve znamo, tako da ovo poslednje razotkrivanje botovske mašinerije za nas ne predstavlja nikakvu novost, kaže naš sagovornik.

Radovanović ističe i da botovanje u našoj zemlji ne predstavlja samo način sabotiranja, već i sredstvo vladanja, i to duže od 10 godina, te da masovnost botova ima efekta i u izazivanju straha. Takođe, mišljenja je da botovanje sve manje ima uticaja na izbornu apstinenciju, posebno kada je reč o manjim mestima, gde se, kako kaže, javlja jedan novi optimizam kod ljudi, kojima je dosta takvog (pred)izbornog inženjeringa.

– Taj optimizam i želja za promenom kod brojnih političkih apstinenata rađa se, između ostalog, i iz prkosa tom načinu pritisaka onih na vlasti na svoje članove i simpatizere, koji su sami po sebi ucenjeni da rade prljave stvari. Moje mišljenje je da je tim ljudima potrebna ljubav i zagrljaj, kako bi shvatili da se neće ništa strašno dogoditi kada odluče da se odupru. Zato je veoma važno da se aktiviraju i oni koji se do sada nisu interesovali za političke procese, ali su shvatili da je društvo do te mere kontaminirano, tako da je nemoguće da se dodatno obeshrabre apstinenti, zaključuje Radovanović.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Borba protiv lažnih vesti“ koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.