Organizovani komentari botova služe za manipulaciju javnog mnjenja i moderatori medijskih portala nisu obavezni da ih objavljuju, saglasni su učesnici panela „Botovi: Sloboda govora ili pokušaji kreiranja javnog mnjenja“ u organizaciji portala Danasa na sajmu medija Media Market.
Prema njihovim rečima, time je obesmišljena uloga komentarisanja medijskih sadržaja.
– Internet odredi vladajuće stranke, takozvani botovi, služe za to da i na mreži spreče bilo kakvu debatu, pošto je vlast prethodno ukinula debatu u mejnstrim medijima i u skupštini“, rekao je danas koordinator Balkanske istraživačke mreže (BIRN) Slobodan Georgijev.
Georgijev smatra da se scenario iz parlamenta, onaj u kome neko ko pokuša da kritikuje vlast automatski bude okarakterisan kao nekompetentan, lopov ili strani plaćeni, preselio na sajtove medija i društvene mreže.
– Oni ne učestvuju u dijalogu, oni vređaju i prete. Nema tu razgovora, nema onoga „pogledaj bolje, možda grešiš“. Ne, oni se pozovu na tvoje poreklo, to gde radiš, ko te plaća a na kraju počnu da ti prete. Ja sam to osetio na ličnom primeru, i znate, ako neko deset puta napiše da me treba likvidirati, ko može da garantuje da neka budala to zaista neće uraditi. To je jedna vrsta bolesne i jezive strategije da se jedini preostali prostor gde bi ljudi mogli da kritikuju stavi pod kontrolu – kazao je Georgijev i dodao da iako ne ele da priznaju centrale političkih stranaka koordiniraju rad botova.
Profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević ocenila je da je uloga komentara na medijskim portalima obesmišljena jer je razvojom interneta otvoreno mnogo više prostora za javni dijalog i da su zbog toga mnogo svetski mediji ukinuli opciju komentara na svojim sajtovima. Ona je dodala i da neobjavljivanje komentara botova ne bi moglo da se smatra kršenjem sloboda govora, jer je svaki medij odgovoran za ono što je objavljeno na njihovim sajtovima.
Prema njenim rečima, medijski manje razvijene i manje demokratske zemlje u svetu danas oslanjaju na ekipe ljudi koje na internetu pišu afirmativne komentare o vlasti.
– Postoji „Armija 50 centi“, to jest kineska armija botova, koji su zaposleni od strane države i koji za taj iznos na internetu ostavljaju komentare koji promovišu državnu politiku. Pretprošle godine je svetom prostrujala vest o istoj takvoj ekipi pod pokroviteljstvom Kremlja. Kod nas je to takođe vrlo vidljivo i svedoci smo svojevrsnog medijskog rata drugim sredstvima – kaže Milivojević.
Ona dodaje da je stil botova koji se ogleda u „branim svoje, napadam sve druge bez ikakvih argumenata, agresivno i vulgarno“, doprineo polarizaciji i radikalizaciji društva.
Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu, rekla je da su u toj instituciji u toku završne pripreme za izradu Kodeksa za onlajn medije. Ona je rekla da komentari potpadaju pod uređivačku odgovornost sajta koji ih objavljuje.
– U zavisnosti da li radite premoderaciju ili postmoderaciju komentara, vi kao urednik onlajn medija imate potpunu slobodu da odlučite koje ćete komentare da objavite – rekla je Novaković i navela iako se mnogi žale Savetu za štampu zbog neobjavljivanja komentara da nema osnova da se zbog toga reaguje.
„Tek sada ste pravi sajt – dobili ste botove“, bila je čestitka koju su kolege uputile urednik sajta televizije N1 Nikoli Stojiću. Po njegovom mišljenju, uloga botova je precenjena.
– Zašto to kažem? Prvo, oni su lako prepoznatljivi. To su kratki komentari sa pet-šest reči koji afirmišu vlast, sa kratkim nadimcima u potpisu, koje osoba sa izgrađenim stavom odmah prepozna. Drugo, smatram da ciljna grupa tih botova uglavnom ne koristi internet – naveo je Stojić.
On je dodao i da botovi neretko uopšte i ne ulaze na tekstove sajtova, već da komentare ostavljaju putem određenih aplikacija i time je objasnio zašto tekstovi sa velikim brojem komentara nisu nužno i najčitaniji na sajtovima.
Na Danasovu panel diskusiju bili su pozvani i predstavnici vladajuće Srpske napredne stranke, ali iako je poziv upućen u nekoliko navrata, odgovora nije bilo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.