Botovi među zaposlenima u vrtićima i školama: Koliko ih je i kako se prepoznaju?

Posle objavljivanja spiska na Tviteru sa više od 14.000 navodnih bot naloga Srpske napredne stranke, na toj društvenoj mreži pojavila su se imena i prezimena ljudi za koje se tvrdi da su zaposleni u predškolskim ustanovama i školama, a koji se bave „botovskim“ aktivnostima.

Iako neki od sagovornika Danasa kažu da lično ne poznaju nijednog bota koji radi u prosveti, saglasni su sa obrazovanje nije pošteđeno ove pojave.

Ipak ono što je za sindikalne lidere možda nepoznanica, za zaposlene nije.

– Nakon Vašeg pitanja o botovanju zaposlenih i pod pretpostavkom da ima takvih i kakav je njihov interes, pitanje sam postavila kolegama i dobila odgovore koji su i za mene bili iznađenje. Neki od njih su prepoznali imena svojih kolega i smatraju da nije u pitanju interes već ucena (rad na određeno vreme po više godina), neki su dobili posao preko stranke, sitne usluge i privilegije, a ima i karijerističkih interesa… Jednom rečju, trgovina privilegijama i slobodom – kaže Bosiljka Jovanović, predsednica Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije.

Ona ističe da sindikatu na čijem je čelu smetaju obećanja posla za stalno za zaposlenog ili člana porodice, čime se zanemaruje upustvo Vlade Srbije da se na neodređeno zapošljavaju ljudi koji godinama rade na određeno.

– Do sada je „izgovor“ bio da se zapošljava „kvalitetan kadar“, a da za to nije važna dužina staža. A ustvari se zapošljavaju istomšljenici-poslušnici kako bi se lakše manipulisalo zaposlenima. Vrzino kolo, u koje kada se uhvate samo igraju po koreografiji. Njih same je sramota, ali pod izgovorom „moram“ svašta progutaju i urade. Uvek podsećamo svoje članove i one koji to nisu da je svaki zaposleni u predškolskoj ustanovi model u ponašanju detetu. Takvi pojedinci treba da se zapitaju koliko su moralni kada botuju ili koriste privilegije koje je ispregovarao sindikat, a nisu članovi sindikata poput prava iz koletivnih ugovora, solidarne pomoći, uvećanja zarada – navodi Jovanović.

Vladimir Milisavljević, predsednik Sindikata obrazovanja Gornji Milanovac, pita da li čovek koji je diplomirani profesor ima pravo da ne bude intelektualac i da se bavi nečim što je ispod časti, a botovanje je, kako kaže, definitivno vid intelektualne prostitucije.

– Kad se postavi pitanje da li jedan vaspitač i nastavnik može da se bavi time, kao sindikalac bi trebalo da branim prosvetnog radnika i da kažem da je to nemoguće, ali ja to ne mogu da uradim iz nekoliko razloga. Prvi razlog je što radim tu gde radim i što sam svestan onoga što se dešava u obrazovanju. U poslednjih dvadesetak godina prosvetni radnik je najmanje prosvetni radnik. To je neki borac za svoja lična sitna prava i to pitanje da li je čovek intelektualac samo zato što ima diplomu prosvetnog radnika ima toliko jasan odgovor da nema potrebe da ga preterano definišem – kaže Milisavljević.

On ističe da „diploma o završenom fakuletu ne može da vas učini intelektualcem“ i dodaje da „na sve strane imamo nemoralne činove u borbi za radno mesto, u borbi za đake…“

– Na vrhu svega toga je situacija sa održavanjem rada na određeno. Držanje gomile ljudi na određeno vreme jeste držanje tih kvaziintelektualaca na uzdi i onda oni rade sve. Mi smo svesni toga kako kolege pognute glave priznaju da su išli na mitinge, objašnjavaju nam da su oni to morali da rade, ali da u to ne ne veruju. Koliko su nisko pali ljudi u prosveti je nešto čime će se psihologija i sociologija baviti vrlo ozbiljno u jednom trenutku. Zapravo bi trebalo već da počnu da se bave – kaže sagovornik Danasa.

Upitan da li više treba da nas brinu stranački direktori škola ili botovi među nastavnicima, odgovara da veću štetu botovi.

– Svi smo svesni postojanja tih direktora, ukazujemo Ministarstvu prosvete na njihov nemoral i kriminalne aktivnosti, ali oni koji se prodaju za radno mesto ili za dopunu norme su naročito opasni jer su to ljudi koji vaspitavaju generacije dece – ističe Milisavljević.

Sindikalista iz Kragujevca Milan Jevtić slaže se sa ostalim sagovornicima Danasa da je glavni motiv zbog kojeg bi neko pristao da se bavi „botovanjem“ namera da dođe do radnog mesta ili da sebi dopuni normu.

On kaže da je prosveta veliki sistem (samo u osnovnim i srednjim školama ima skoro 100.000 zaposlenih) te da među njima ima i pristalica različitih političkih partija.

– Što se tiče samih botova ja sam razumeo da njih svuda regrutuju. Čak i zaposleni u određenim firmama primaju platu da bi se bavili takvim aktivnostima na internetu. Ima i druga varijanta da ljude jako dugo drže zaposlene na određeno vreme u nadi da će u nekom sledećem krugu zapošljavanja dobiti stalan posao. Pretpostavljam da su neki spremni da rade i takve nečasne poslove, a neki su verovatno i članovi stranke. Ne ulazim u to da li su to njihove obaveze kao članova stranke pa se od njih očekuje da botuju ili to rade samoinicijativno – kaže Jevtić.

Komentarišući to što se na spisku botova našlo više od 14.000 naloga, on smatra da spram broja građana Srbije to nije veliki broj.

– Ali je problem kad se grupišu i kada deluju sinhronozovano, što i rade. To je, po mom mišljenju, duboko nečasan posao. Ako to radi neko ko je zaposlen kao nastavnik veliko je pitanje kako će on moći da učestvuje u vaspitanju čitavih generacija. To je nespojivo s našom profesijom koja podrazumeva postojanje etičkih načela i koja se nikako ne uklapaju u taj model ponašanja – navodi Jevtić.

Vladimir Milisavljević smatra da u delatnostima poput prosvete, zdravstva, vojske i pravosuđa zaposleni nemaju pravo da budu botovi.

– Ne samo zato što je to intelektualna prostitucija nego zbog toga što mi radimo posao koji isključuje nemoralnost. Ako ga prepoznajemo u obrazovanju onda možete shvatiti na kom dnu se ono nalazi u Srbiji. Za stanje u obrazovanju nije krivo samo Ministarstvo prosvete nego koncept prosvetnog radnika koji je definitivno izgubio kompas i odnos prema sebi – zaključuje Milisavljević.

Velika beda umesto velikog tigra

– Srbija je zemlja u kojoj bez obzira na prodaju priče o velikom tigru imate veliku bedu, a u toj ekonomskoj bedi smo došli do mentalne i moralne bede. Ako profesor koji ima obavezu da vaspitava i da bude uzor dozvoli sebi da bude bot i da se proda za procenat radnog mesta, on time ne prodaje samo sebe, već i svoje kolege i budućnost svojih učenika. Sebe možete da prodajte, ali da li imate pravo da prodate nešto što je veće od vas? Da biste shvatili da je nešto veće od vas morate biti interektualac, čime se vraćam na priču da nema toliko intelektualaca među obrazovanim pojedincima – smatra Vladimir Milisavljević.

Nema u svinjcu čistog mesta

– Kada pričamo o „botovima“ mi ne pričamo o podršci i „ljubavi“ ka nekoj političkoj opciji, a to bi bilo normalno, već o prostituisanju, odnosno ljubavi za pare. Pravo pitanje nije da li ih ima u prosveti (a sigurno ih ima), već kakvo smo društvo postali kada je to postalo prihvatljivo ponašanje. Nema u svinjcu čistog mesta, a ovdašnje vlasti su Srbiju upravo u svinjac i pretvorili – ističe Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije.