Različiti običaji među pravoslavnim vernicima: Božić uz kutju, čičilaki i hokej na travi

Iako su neki pravoslavni vernici poput onih u Rumuniji, Grčkoj i Bugarskoj proslavili Božić 25. decembra, pošto su se priklonili revidiranom julijanskom kalendaru koji se poklapa s gregorijanskim, 7. januara će osim u Srbiji Božić među pravoslavcima biti proslavljen i u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Moldaviji, Gruziji, Kazahstanu, Egiptu, Etiopiji, Izraelu, kao i u manastirima Svete gore.

Različite zemlje, različiti običaji, tradicije i verovanja, a mi vam donosimo neke od najzanimljivijih.

U Rusiji boršć, pa molitva

„S rožedstvom!“ ili „Sčastlivogo roždestva!“ Ovako Rusi čestitaju jedni drugima Božić koji se tek od 1991. slobodno proslavlja širom zemlje dok su ga u vreme Sovjetskog Saveza oni koji su hteli obeležavali u tajnosti i isključivo u krugu porodice. Kažu da i danas prolazi u tišoj, privatnijoj atmosferi nakon velikog novogodišnjog slavlja.

Neki Rusi uoči Božića, na Badnji dan, poste (ne jedu ništa) sve dok ne padne mrak i na nebu se ne pojavi prva zvezda. Onda se služi „kutja“ ili kaša od pšenice ili pirinča s medom i makom koji simbolizuju sreću i mir, te voćem (naročito bobičastim i suvim, kao što je suvo grožđe) i seckanim orasima.

„Kutja“ se ponekad jede iz jedne činije, što simbolizuje jedinstvo. U prošlosti se, kažu, u nekim porodicama kašika slatke kaše bacala na plafon, pošto se verovalo da će ako se zalepi, ukućane pratiti sreća i da će biti rodna godina.

Na Badnje veče ili „sočelnik“ se na belom stolnjaku koji simbolizuje belo platno u koje je umotan Isus po rođenju služi i čorba od cvekle ili „boršč“, kao i pite od kupusa, krompira i pečurki, te kaša od heljde s prženim crnim lukom i prženim pečurkama, kornišoni, pečurke i paradajz za salatu… Trpeza se često sastoji od 12 jela, što simbolizuje 12 apostola. Posle jela se pije „vzvar“, sladak napitak od sušenog voća i meda koji su proključali u vodi. „Vzvar“ se u Rusiji po tradiciji pije povodom rođenja deteta, a za Božić simbolizuje rođenje bebe Isusa.

Nakon večere se izgovaraju molitve, a onda se ide u crkvu na ponoćnu liturgiju. Sudovi se peru tek nakon povratka iz crkve, često u ranim jutarnjim satima.

Na božićnoj trpezi je obično pečena svinjetina ili guščetina, „pirog“ i „peljmeni“ (knedle s mesom), a za dezert voćne pite, kolačići od đumbira i meda („prianiki“) i sveže i suvo voće i orasi. U nekim porodicama se jede i „kozulja“, ruski božićni kolačići od biskvitnog testa u obliku ovce, koze ili jelena.

U nekim područjima deca idu u posetu porodičnim prijateljima i rođacima i pevaju božićne pesme, a obično kao nagradu dobiju kolačiće i druge slatkiše, kao i novac.

U Gruziji čičilaki umesto badnjaka

Centralni deo proslave Božića u Gruziji je božićna litija Alilo, čiji učesnici obučeni u belo izlaze na ulice, simbolišući pastire koji su najavili rođenje Isusa Hrista. Na čelu svečane povorke su deca koja predstavljaju anđele.

Njih gledaoci parade daruju slatkišima. U crkvama liturgija na Badnje veče traje i do četiri ujutru nakon čega vernici odlaze kući da se odmore i pripreme za proslavu Božića. Još jedna zanimljivost gruzijskog Božića jeste i božićno drvo „čičilaki“ koje se pravi od suvih grana lešnika ili oraha ostruganih u spiralne tračice koje čine gustu krošnju.

Drvo se ukrašava slatkišima i sitnim voćem. Gruzijci veruju da krošnja zapravo liči na bradu Svetog Vasilija Velikog koji se smatra pandanom Deda Mraza ili Božić Bate, te se raduju poklonima. „Čičilaki“ se spaljuje dan uoči 19. januara, odnosno Bogojavljenja jer se veruje da se tako „spaljuju“ i svi problemi iz prethodne godine.

Sveti grad Lalibela u Etiopiji

U Etiopiji gde dominiraju pravoslavni hrišćani Božić se naziva Gana ili Gena i proslavlja se 12 dana uoči festivala Timkat, još jednog važnog praznika u zemlji. Po tzv. „gez kalendaru“ pada na 29. dan meseca tahsas, što se poklapa sa 7. januarom.

Poznat je grad Lalibela na severu zemlje sa svojim crkvama uklesanim u stenama koje su od 1978. na listi Svetske kulturne baštine Unesco. Kažu da ih je pre pandemije korona virusa godišnje posećivalo između 40.000 i 50.000 hodočasnika. Sveti grad Lalibela je centralno mesto proslave rođenja Isusa Hrista.

Mnogi Etiopljani poste 43 dana uoči Božića, od 25. novembra, dana koji je poznat kao „Tsome Nebijat“ (Post proroka), pa sve do 7. januara. U tom periodu imaju samo jedan obrok dnevno i ne jedu meso, mlečne proizvode i jaja.

Na sam dan Božića mnogi nose belu tradicionalnu pamučnu odoru sa izvezenim rubovima u boji, tzv. „netelu“ koja se inače nosi tokom mnogih praznika i svetkovina. Na Badnje veče se ide u crkvu gde liturgija počinje oko šest popodne i traje do ranih jutarnjih sati, a mnogi Etiopljani pešice idu od jedne do druge sve do zore i pevaju božićne pesme.

Post se prekida u zoru 7. januara lakim obrokom, a potom sledi „doro vat“, začinjeni paprikaš s mesom i povrćem i ponekad jajetom odozgo koji se služi na „inđeri“, tradicionalnom etiopskom tankom somunu. Isto jelo se poslužuje i za Timkat festival, a nakon njega sledi „tej“, vino od meda.

Na Božić se tradicionalno igra „jagena čevata“ ili „gena“, igra koja podseća na hokej na travi, a uglavnom je praktikuju dečaci i muškarci koristeći drvene štapove i loptu. Igra potiče od legende koja kaže da kada su pastiri čuli da je rođen Isus Hrist, tu vest su spontano proslavili igrom u kojoj su koristili svoje štapove.

Egipatski Kopti lome „kurban“ hleb

Kopti čine najveću hrišćansku zajednicu na Bliskom istoku, a većina ih je u Egiptu gde čine deset odsto od 95 miliona stanovnika. Pravoslavni Kopti se vode koptskim kalendarom koji se gotovo u potpunosti poklapa s julijanskim, a u njemu se četvrti mesec zove „kiahk“ koji prethodi Božiću i tokom kojeg se izgovaraju specijalne molitve.

Post traje 43 dana, od 25. novembra. Posle božićne liturgije koja počinje veče pred Božić i traje do ponoći, sveštenik bira jedan od dva „kurbana“, što je specijalni hleb koji predstavlja telo Isusa, i deli ga vernicima u crkvi. „Kurban“ ima i 12 tačaka koje simbolizuju 12 apostola. Drugi hleb se deli posle liturgije.

Na božićnoj trpezi se služi fatah, tradicionalno egipatsko jelo od mesa, pirinča i hrskavog hleba obično preliveno pikantnim sosom od paradajza i crnog luka. Kopti na Božić idu jedni drugima u posete i razmenjuju poklone. Poslužuju se tradicionalne egipatske poslastice kao što su ušećereni bademi i kak, biskvit posut šećerom u prahu i punjen orasima ili filom od urmi.