foto FoNet Milica VučkovićBeogradski nadbiskup Ladislav Nemet ocenio je, u Božićnoj poslanici, da rijaliti programi kao što su “Zadruga”, “Farma”, “Veliki brat”, šire kulturu tame u ljudskim srcima, bude u ljudima varljivi utisak da je sve moguće i dozvoljeno, da se sve toleriše, da se sve može napraviti onako kao na televiziji.
Nemet je rekao da danas znamo da sredstva komunikacija mogu strašno da utiču na naše ponašanje.
Čitajući Božičnu poslanicu, Nemet je izjavio da znamo ulogu medija i sredstva društvenih komunikacija u vođenju ratova, dezinformacijama, širenju mržnje, što sve može da dovede do strašnih tragedija.
Pamtimo 3. maj, kada je smrtno ustreljeno devetoro đaka i njihov čuvar u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”. Bili smo zgroženi, nismo mogli da poverujemo da je to moguće i kod nas. Pa ipak, desilo se. Desilo se zbog različitih činjenica, spleta okolnosti, ljudskih propusta, neodgovornih osoba, ali i kriminalnog čina, rekao je Nemet.
On je izjavio da „prorok Izaija nije samo naveštavao dolazak svetla i rođenje jednog veličanstvenog deteta – nego svojim rečima produbljuje simboliku pobede svetla nad tamom“.
Nemet je naveo da je “tama za proroka svako delo nasilja, bilo da je počinjeno od strane vojnika ili običnih građana – civila”.
Prema Nemetovim rečima, u čoveku postoje i dobro i zlo, i svetlo i tama, a čini se da je mnogo lakše povećati u njemu količinu tame nego snagu svetla.
„Kako je teško nagovoriti ljude da u ova teška vremena daju nešto za siromahe, a kako je lako naleteti na nekoliko kockarnica u svakoj ulici divnog Beograda u kojima se gube finansijska sredstva i razaraju životi porodica i pojedinaca“, izjavio je Nemet.
On je poručio političarima da “izađu iz začaranog kruga svojih ‘interesa’, iz tame zablude da oružje i nasilje mogu da rešavaju probleme čovečanstva, da reše sporove”.
Nemet je rekao da se nije dogodilo da neki rat traje večno, da je uvek dolazilo do mira, trajnog ili samo privremenog i delimičnog i upitao zašto je čovek, znajući sve to, tako slep da uvek iznova srlja u tamu greha, nasilja, slepog nacionalizma ili ispraznog populizma kakav obećava sve, a ne ostvaruje gotovo ništa.
“Molimo se da hrišćanski narodi koji vode bratoubilački rat shvate potrebu mira za sve, da progledaju i začuju vapaje živih koji svakog dana pokapaju svoje mrtve“, izjavio je Nemet.
On je poručio da ne zaboravimo ni ratove među različitim narodima, kao u Svetoj zemlji, u Siriji, u mnogim državama Afrike, kao i da se setimo hrišćana proteranih iz Nagorno-Karabaha i izbeglica širom sveta.
„U ovom današnjem trenutku kada se čini da je tama jača nego svetlo pogledajmo na malog Isusa pa ćemo shvatiti, pravi izvor svetla, Bog i novorođeni Bogočovek uvek će imati poslednju reč i to ne reč nasilja i zla, nego života“, rekao je Nemet.
On je naveo da slike iz rata na Bliskom istoku i iz Ukrajine, kao i izveštaji sa bojišta, pokazuju da su glavni ciljevi napada svih zaraćenih strana, pored vojnih, svakako i izvori energije, struje i vode.
Nemet je ocenio da u današnjem svetu bez električne energije, u mraku, bez vode u modernim zgradama ne može da se živi ili je to vrlo teško.
Tokom ratova devedesetih godina često nije bilo struje, pa su se koristile sveće, uljane lampe, a za važnije ustanove uključivani su agregati. Verovatno je uvek bilo tako. Čovek je uvek tražio svetlo da bi video, da bi se oslobodio nesigurnih tamnih prostora, koji kao teret guše i stežu srce. Božično vreme je od prvih početaka ovog praznika vezano za svetlo, tačnije za izvor svih svetlosti, Sunca i posebno Boga, izjavio je Nemet.
On je “svima poželeo srećne praznike – Božić i Novu godinu”.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
