Božović: Populistička linija "jednote"

Božović veruje da će se Vučić, „da bi osigurao pobedu“, odlučiti za vanredne parlamentarne izbore, koji bi bili održani istovremeno sa redovnim izborima za Skupštinu Beograda, jer smatra da „Beograd nije siguran“.  

Kao sagovornik u serijalu intervjua „Evropa bez rukavica“, Božović je primetio da „svet koji živi u Beogradu nema isto mišljenje kao onaj izvan Beograda“ i napomenuo da je „predizborna igra već počela“.  

Prema njegovoj oceni, cilj je da se „predizborno uspostavi najbolji od svih mogućih svetova i najvažnija ličnost u istoriji“, a zapravo se radi o „samohvali i lažomaniji“ i o sebi, i u svom uspehu.  

Obrazlažući stav da „opozicija ne bi trebalo da učestvuje na izborima pod uslovima kakvi su bili na prethodnim“, Božović kaže da su „izbori za predsednika Republike bili apsolutno nepravedni, pre svega sa stanovišta medijske sfere“.  

„Mediji su imali samo aplauz za vodeću stanku i za vodećeg protagonistu. Jedan aplauz upućen vođi na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom trajao je duže nego svekoliko prisustvo opozicionih kandidata“, predočio je Božović, koji je profesor Univerziteta u penziji.  

Uz ocenu da je reč o „apsurdu i da sve deluje kao negativna utopija“, Božović je, govoreći o eventualnim koalicijama opozicije, podsetio da je SNS svojevremeno napravio „sva moguća savezništva da bi pobedio“ i da to nije bilo sporno, ali „da im je danas sporna opozicija koja najavljuje saradnju“.  

EU ne čini dovoljno, iako zna da je ovde golemi mrak  
Upitan o odnosu Evropske unije prema medijima u Srbiji, ali i pozivu Grupe za slobodu medija, koja je na regionalnoj medijskoj konferenciji u Tirani poručila Uniji „da učini više“, Božović je rekao da se slaže sa Grupom i da je njegov utisak da „EU ne čini dovoljno, iako znaju da je ovde golemi medijski mrak“.  

„Na neki način kao da su to prevideli i kao da nisu hteli da vide, ali ne verujem ni da će se u budućnosti mnogo mešati u tu stvar, jer za medije nisu do kraja ni istinski zainteresovani“, smatra Božović.  

„Čini mi se da stanje u medijima nikada nije bilo ovako žalobno i žalosno, nikada nije bilo ovako otrovano“, ukazao je Božović i ocenio da su „mediji suštinski jedan zmijarnik u kome ne smeš da se pojaviš, a ako se pojaviš, onda možeš očekivati otrov“.  

Prema njegovim rečima, nisu svi mediji u pomračini, jer „neki rade za vlast i, zahvaljujući rijaliti formatima, imaju masovnu podršku u auditorijumu“.  

„Gledaoci vezani za te formate su najčešće i glasači SNS“, rekao je Božović i uočio da „čovek koji odlučuje o svemu najčešće i gostuje na tim visoko prihvaćenim medijima, baš zbog tih formata“.

Autoritarni mentalitet i podaničko društvo
Na pitanje da li je situacija u Srbiji, gde jedna osoba odlučuje o „svemu“, uzrok ili posledica, on je odgovorio da je reč o uzajamnosti i da ovde postoje pojmovi dugog trajanja, a da je jedan od njih „autoritarni mentalitet i podaničko društvo ili podanici“.  

„One koji nisu podanici i koji misle drugačije, teško je voditi i zavoditi i, dabome, atsmofera je u znaku nedostatka kritičkog javnog mnenja, ali i jedne populističke stihije, koja dolazi sa vođom i sa vođenjem te vrste“, stav je Božovića.  

On je konstatovao „da se ide u pravcu jedne linije, ‘jednote’ i da sve ima formu jednopartijskog sistema“.  

Podsećajući na građanske proteste 1996. godine protiv izborne krađe, Božović kaže da je tada imao utisak da „podanici idu u istoriju i da ustupaju mesto građanima“, ali smatra da sada „ovde nema građana koji bi glasali na osnovu logike i opredeljenja građana“.  

„Ovde imamo specifične strančare koji deluju kao vojnički red i redosled, idu za vođom koji je njihov superego, njihova supervizija, koji odlučuje umesto njih, bivajući sveprisutan na svojim televizijama pomoću kojih i osvaja izbore u Srbiji“, tvrdi Božović.  

Samovolja postaje subjekt koji vodi samog vođu

Prema njegovoj oceni, „misleći ljudi, sa svojom različitošću, nemaju gde da se pojave, na jednoj strani, a na drugoj, i ako se pojave, biće provučeni kroz blato tabloida“.  

Napominjući da su kritički orijentisani ljudi rezignirani, jer su izneverene promene iz 2000.godine, Božović je ocenio da su „danas na vlasti oni koji su morali da odu sa istorijske scene“.  

Upravo oni sada suštinski lustriraju one od kojih se očekivalo da 2000. sprovedu lustraciju, a nisu, rekao je Božović, koji je, analizirajući karakter aktuelne vlasti, ocenio da je „teška dimenzija vlasti samovolja vođe“.  

„Ta samovolja“, prema Božovićevom stavu, „postaje subjekt koji vodi samog vođu, koji se pretvara u objekat svoje sopstvene samovolje, slavoljublja i pohlepe za vlašću“.

Čak je i u vreme Miloševića bilo alternative

Upitan da li dijalog vlasti i opozicije na bilo koju temu ima osnova za uspeh, on je odgovorio negativno i postavio retorička pitanja „zašto na razgovor da ide neko ko ‘ne zna ništa’, ko ‘nije adekvatan’ za moguću komunikaciju i za moguću promenu i dijalog, i zašto onaj ko o svemu odlučuje ne kaže šta on hoće?“ 

Na konstataciju da aktuelna situacija u Srbiji nije prva i mnogo drugačija od nekih u prošlosti, Božović je saglasan da „nije“, ali konstatuje „da se nama dešava neverovatna, iracionalna istorija“.  

Sada je „drama izoštrenija i u toj drami se dešava samo jedna drama, u kojoj nema alternative, jer je napravljeno da je nema“, smatra Božović.  

„Čak je i u vreme Miloševića bilo alternative, medija i ideja koji su davali nadu da ćemo postati svet“, dok danas „svet podržava Vučića, jer će Vučić ponešto da učini svetu, da uradi nešto što svet od njega očekuje“, objasnio je Božović i zaključio da je u tome „čitava ova naša dramaturgija“.