Božović: U Srbiji se ne može biti slobodan, jer je ovde sloboda utopija

„Znam da je u Beogradu juče igrala Zvezda s Liverpulom, da sutra svira Pogorelić, a prekosutra dolazi Piter Marfi. Beograd je svet i ja nemam potrebe da nešto očajavam ovde“, izjavio je Nedeljković, u okviru serijala Kvaka 23 Novinske agencije FoNet.

S druge strane, Božović ukazuje da je sloboda u Srbiji nemoguća zbog partokratske vladavine i „činjenice da sloboda za jedne, znači onemogućavanje slobode za druge“.

Ni jedan, ni drugi sagovornik FoNeta ne uzdaju se u moć i nameru Evropske unije (EU) da utiče na slobodu i ljudska prava građana i građanki Srbije.

„Ako bismo čekali Evropu, mi bismo sa stanovišta prava i sa stanovišta sloboda, i dalje tavorili u ovom brlogu“, ocenio je Božović.

Prema njegovom stavu, „imamo degradirana i ljudska prava i ljudske slobode, a očigledno je da je EU gluva i nema za tu našu situaciju“.

Božović napominje da se od nas traži da uradimo nešto što je „njima potrebno“, sa stanovišta „nekog globalnog koncepta“ EU.

Zbog toga, kako ističe, „ostaje mikrorealizacija čovekove slobode i ljudskih prava“ sve dok se ne reše te važne tendencije EU.

„Prema tome, mi smo oni što čekaju i oni što su izvisili. Hoćemo li izaći iz tog čekanja i ovog da smo izvisili, ja to ne znam. Vrlo je neizvesno“, rekao je Božović u razgovoru s novinarkom Tamarom Skrozza.

S druge strane, Nedeljković tvrdi da Evropa ima užasno veliki uticaj, ali na to da nas još više oneraspoloži.

On priznaje da ga „strašno nerviraju“ saopštenja EU u „kojima bukvalno kopaju oči običnim ljudima“.

„Taman ljudi malo udahnu vazduha, taman se malo pokaže neka naznaka otpora, ne režimu, nego korumpiranom sistemu u kome živimo, a onda dođe neka depeša u kojoj nam život smuče i ogade“, tvrdi Nedeljković.

Prema njegovom stavu, stalno insistiranje na ljudskim pravima – ko je gej, ko je koje nacionalnosti, veroispovesti i slično – čini da ljudi počinju više da obraćaju pažnju na to i to postaje primarna stvar.

Evropska unija je zaslužna i za takav trend, koji nam ograničava i sve druge slobode, ukazao je Nedeljković i konstatovao da „apsolutno ni do koga ne dopire naš vapaj da nas samo puste na miru da živimo slobodno“.

„Da nam dopuste da budemo dostojanstveni i da nam ne gade živote svakodnevno“, obrazložio je on, najavljujući da će ostati da se bori da Beograd bude slobodan i dostojanstven grad, sa svojim, a ne sa pravilima života koje je neko drugi nametnuo.

Nasuprot njemu, Božović smatra da je u Srbiji sloboda individualni fanatizam, nešto što je različito i u manjini, pa je upitno kako da ta sloboda „dođe odozdo“ i postane nešto što će pokrenuti ljude da „krenu napred“.

Kako je predočio, „ljudi se osećaju poniženo i uvređeno, i ostaje pitanje koliko će trpeti uniženost i poniženje“, u velikom su strahu i ne mogu da pomere stvari napred.

„Oni tavore, jer su u nevolji ekonomskog siromaštva, u materijalnoj bedi, a ekonomska beda je velika redukcija za sva druga prava“, upozorava Božović.

Upitan kako se i u kom trenutku razbija strah, on je odgovorio da se to dešava onda kada se „oslobodimo senke koja nas poklapa“ i stanja u kojem nismo uspravni ljudi, već ljudi koji su bačeni u blato.

„Kada kažemo – ustajemo, nećemo više to, ne pristajemo na to, kad u tom nepristajanju vidimo da ćemo tamo negde imati izbor bolji od onog kako sada živimo“, zaključio je Božović.