Bračni par ambasadori u Beogradu i Sofiji

Konstatacija „to može samo na Balkanu“ često je, u raznom kontekstu, bila u opticaju poslednjih dvadesetak godina, a sad ju je elaborirao i ugledni mesečnik Forin polici u tekstu posvećenom toj jedinstvenoj kadrovskoj kombinaciji Stejt departmenta u Srbiji i Bugarskoj. „Moćni bračni parovi predstavljaju prirodni fenomen u Vašingtonu, krcatom političkim profesionalcima. Ali, sad imamo prvi ovakav slučaj u istoriji da istovremeno šaljemo muža i ženu da reprezentuju SAD u susednim državama“, moglo se, pročitati u osvrtu FP, uz pominjanje i nekih drugih detalja koji su se čuli prilikom verifikovanja ove jedinstvene porodične diplomatske manufakture u senatskom Komitetu za spoljnu politiku.

Veliki deo rukovodećeg aparata iz svog okruženja Barak Obama je popunio kadrovima iz bivše Klintonove ekipe i svojim proverenim saborcima iz Čikaga. Istovremeno, nastavljena je uobičajena praksa da ostalih 90 odsto zaposlenih u ministarstvima i ostalim državnim službama tog profila sačinjavaju profesionalci čija radna mesta nisu podložna partijskim rokadama u Beloj kući.

U vodećem diplomatskom ešelonu, međutim, tu je, po običaju, napravljen izuzetak. SAD imaju odnose sa nekih 190 zemalja, a poslednjih meseci uveliko se nagrađuje atraktivnim ambasadorskim mestima doprinos onih koji su tokom kampanje (dolarski) pripomogli novom predsedniku da stigne do Bele kuće. Tako je, recimo, za ambasadora u Španiji i Andori nedavno određen finansijer iz Bostona Alen Solomon (doprinos od 1.4 miliona dolara), u Južnu Afriku ide Donald Grips (553.000 dolara), u Francusku Čarls Rivkin (545.000), u Mađarsku Eleni Cakopulos-Kunalakis (ćerka tajkuna iz Kalifornije, koja je sa milion dolara prvo podržala kampanju Hilari Klinton, a zatim se priklonila Obami), dok u Kostariku odlazi En Endrju (supruga Džoa Endrjua, bivšeg predsednika Nacionalnog komiteta Demokratske partije).

Meri i Džejms Vorlik, međutim, spadaju u kategoriju profesionalnih diplomata, koji su se tokom karijere oprobali i potvrdili na mnogim poslovima. Ona stiže u Beograd sa mesta direktora sektora za Rusiju u Stejt departmentu (službovala pre toga u ambasadama u Moskvi, Bonu, Bangladešu i na Filipinima), a on odlazi za ambasadora u Sofiju sa mesta pomoćnika zamenika državnog sekretara za multilateralu, savetnika Bušovog izaslanika u Iraku, generalnog konzula u Moskvi i službovanja u ambasadama na Filipinima i u Bangladešu.

Kako je objašnjeno u Stejt departmentu, povodom riplijevske kombinacije sa ambasadorskim imenovanjem Vorlikovih, u Sofiju i Beograd šalje se dvoje „iskusnih profesionalaca, koji će na najbolji način zastupati interese SAD u ovom području Balkana važnog za interese SAD“. U svakom slučaju, izvesno je da Meri i Džejms Vorlik predstavljaju prvu ligu američkog diplomatskog biznisa – oboje sa značajnim iskustvom, ali i zajedničkom karakteristikom da se u dosadašnjoj karijeri nisu neposredno bavili zemljama u koje sad odlaze na pozicije ambasadora. „Lako je Vorlikovima. Njima će biti začas posla da se nađu na pola puta, na graničnom prelazu Srbije i Bugarske, i da tu, u četiri oka, o svemu porazgovaraju. Od dilema balkanske politike, do porodičnih pitanja“, čulo se nedavno na tu temu od jednog saradnika senatora Kerija, koji je preuzeo funkciju predsednika spoljnopolitičkog komiteta posle odlaska Džoa Bajdena na mesto zamenika predsednika Obame.

„Koliko ovaj ambasadorski tandem Vorlikovih govori o posebnom interesu Vašingtona za naš deo Balkana? Ili, možda, govori nešto drugo?“, bilo je jedno od pripremljenih pitanja vašeg dopisnika za nedavno traženi intervju sa Meri Vorlik. Iz Stejt departmenta je data saglasnost za intervju – ali sa propratnim saopštenjem da će nova ambasadorka biti spremna da odgovara na pitanja Danasa tek posle dolaska u Beograd.