Brajan Koks: Harizmatični negativac

Obojica su i gosti festivala, a slično su tekle i njihove glumačke karijere – od bardova pozorišta, preko glavnih glumaca autorskog, evropskog, odnosno, domaćeg filma i(li) serija do Holivuda i blokbastera, u kojima su im uglavnom dopadale uloge negativaca, gotovo epizode, ali takve koje su oni svojom pojavom i harizmom učinili neponovljivim.

Iako je igrao za Kraljevsku pozorišnu trupu i Nacionalni teatar u Londonu, a nagrade dobijao za role Kralja Lira ili u „Titu Andronku“, Koks priznaje da je kao dete radničkog porekla maštao da se pojavi u filmu, a ne u pozorištu. Dao je i zanimljivu izjavu u vezi sa tim: „Feudalna društva ne stvaraju veliku kinematografiju, mi imamo veliko pozorište. Društva jednakosti stvaraju velike kinematografije. Amerikanci, Francuzi. Zato što je jednakost nešto na čemu kinematografija počiva. Ona ne počiva na pričama tipa ‘svako na svom mestu i ko je ko’ i slično. A pozorište je prepuno toga.“

NJegova upečatljiva fizička pojava čije su karakteristike na filmskom sajtu imbd.com opisane kao – tamno plave oči i dubok baršunast glas, zapravo nešto poput lepote zatomljene iza robusnih, čak grubih crta lica, delom je zaslužna za uloge čuvenih istorijskih ili mitskih likova. Od debija kao Lav Trocki u filmu „Nikolaj i Aleksandra“ 1971, preko uloge Geringa u seriji „Nirnberg“ za koju je dobio „Emi“, do najnovije, uloge Čerčila u istoimenom filmu, ili kao Agamemnon u holivudskoj „Troji“. Iako je neko (tačno) zapazio da u starijim godinama podseća na legendarnog Branda, on sam je prokomentarisao: „Mislim da izgledam kao Čovek-slon – ne mogu da se naviknem na sopstveno lice.“

Koks je nemalo puta ovekovečio i fiktivne negativce – bio je prvi Hanibal Lektor u filmu o ovom monstrumu iz 1986. godine, ali je igrao i u filmovima rediteljskih veličina poput Spajka Lija („25. sat“) i Spajka DŽounzija („Adaptacija“). Svoje škotsko rodoljublje iskazao je ulogama u filmovima Mela Gibsona „Rob Roj“ i „Hrabro srce“, a formalno, iako dugogodišnji simpatizer Laburističke partije, priklonio se suparničkoj Škotskoj nacionalnoj partiji, te podržao referendum (iako nije formalno glasao kao državljanin Amerike – živi, naime, u NJujorku) za otcepljenje Škotske od Velike Britanije. U Srbiji je, u Beogradu, već bio kada je igrao u filmu „Koriolan“ koji je njegov kolega Rejf Fajns snimao ovde.

Rođen je 1. juna 1946. (iste godine kad i Šerbedžija) u Dandiju. Ženio se dva puta i ima kćer i tri sina od kojih je jedan – Alan Koks takođe glumac.