Tanjug nije ugašen, postoji kao pravno lice upisano u APR-u, istakao je za N1 državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Nino Brajović. On je naglasio da se agencija trenutno sama finansira na tržištu i da neće žuriti sa donošenjem konačnog rešenja za to preduzeće.
“Tanjug je fenomen ove privatizacije, opstao je uprkos svemu. To objektivno govori da naši ljudi nisu spremni za reforme. Onog časa kada je Tanjug ostao bez ijednog novinara, kada su svi uzeli otpremnine i kada je menadžment uzeo jedan deo ljudi oni su napravili održiv model na tržištu i nastavili da posluju“, rekao je on gostujući u Novom danu.
Brajović kaže da se to ne može u nedogled razvlačiti i ističe da Tanjug ima neke preuzete obaveze koje izvršava ali da se mora napraviti preduzeće koje bi nastavilo rad na tom održivom konceptu.
Prema njegovim rečima Tanjug se finansira na tržištu i da ne dobija subvencije od države za plate zaposlenih kao što je dobijao ranije.
“Tanjug živi od medijskih usluga a korisnici tih usluga jesu državni organi i javna preduzeća”, kaže državni sekretar ali ipak ističe da i ostale dve agencije – Beta i Fonet imaju ugovore sa nekim državnim organima.
„Ne bih krio da ima skrivenog finansiranja jer bi to bilo nedopustivo“, naglašava Brajović.
Komentarišući svoj stav da rešenje za Tanjug treba tražiti po principu javno-pravnog partnerstva, Brajović kaže da je interes države da ima stabilno medijsko tržište a da agencije jesu oslonac za stabilno tržište – da prozivod bude izvestan, siguran i po nižoj ceni.
„Šta god da bude rešenje, ono mora da podrazumeva ravnopravnu tržišnu utakmicu“, ističe on dodajući da Tanjug mora da se takmici na tržištu kao ostale agencije, bez obzira da li mu je vlasnik drzava.
“Nikad ne bih gasio medij koji je održiv na tržištu”, kaže Brajović naglašavajući da je isti stav i dok nije počeo da radi u Ministarstvu kulture.
Prema njegovim rečima, država ne sme da finansira plate zaposlenih u Tanjugu ali može da formira Upravni odbor agencije i brine o njenom radu. „To je pogrešan koncept koji zagovaraju oni koji hoće da se država vrati u medije jer podrazumevaju da zaposleni dobijaju državne plate. Od tog posla nema ništa“.
Dodaje da nije pristalica tog da Tanjug postane vladin Biro za informisanje jer to onda ne bi bila informativna agencija. „Nezavisnost profesije je nešto što se podrazumeva”.
Na pitanje zašto je ranije, kao predstavnik UNS-a, tražio odgovore zašto nije završena besplatna podela akcija zaposlenima u Tanjugu a sada kada je državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja kaže da nema ni vremena ni mandat da se time bavi, kaže da ga niko ne sprečava da se time bavim ali da je Tanjug pokazao da može da se održi na tržištu a da Ministarstvo kulture ne možeda da bude istražni organ.
Nećemo žuriti sa konačnim rešenjem za Tanjug, naglašava on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.