Bramerc i Kuburović: Stotine nerešenih slučajeva

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Samo njemu svojstveno, tetralnim samoubistvom Slobodan Praljak je stavio tačku na latinično i na svojevrsan način sahrani taj sud. Nedostatak empatije predsednika tog suda prilikom čina Slobodana Praljka i činjenica da je odveden u bolnicu tek posle čitavog sata a ona je udaljena peške deset minuta govori da oni tj. Sudije nisu posmatrali kao ljudska bića već i pre izricanja presude optuženik smatrali osuđenicima. Sud je, to je nepobitno činjenica, osudio samo zločine hrišćana tj. Srbima i Hrvatima dok Bošnjacima i Albancima ne. Osnovan sa željom da kroz katarzu zaraženi nađu pomirenje sud ih je još više zavadio. Čak i osnivanje Haškog Suda za zločine UQK zbog pokroviteljstva EU a ne UN neće imati adekvatnu "Težinu" i ukazati Albancima da su i oni činile zločine. Haški sud će biti upamćen po novim tumačenjima: genocida, komandne odgovornosti, udruženom zločinačkim skupinama (kada su hteli da apostrofiraju narode i države) i silovanje i podsticanje na silovanje, koje je uvek u običajima ratovanja smatrano "Ratnim plenom" tj. "Platom ratnika".