Brana Novog Beograda koju niko ne brani

Ovo neki nazivaju rajem, ali ja vidim samo redove betona koji su uništili prirodnu oazu i ugrozili hiljade života.

Vidim ostatke nečega što se decenijama gradilo i čuvalo i što je za samo nekoliko godina uništeno, jer je neko imao drugačiju ideju za Savski nasip iza novobeogradskih blokova.

Nekada šumoviti kraj u kome su deca išla u svoje pustolovine, a čuvari proveravali da neka životinja nije oštetila branu, danas broji više stupova za sojenice nego stabala.

Sve do kraja prošle decenije uz samu reku su sebi stanište pravile brojne životinje, a onda su neki odlučili da to parče zemlje otmu od prirode i podrede ga samo svom užitku.

Praveći raj za sebe, svoje prijatelje i porodice, ugrozili su čitav jedan ekosistem.

Na mestu na kome je nekada bilo drvo danas je kamin, a umesto jazbine, iskopana je septička jama.

Već od samog dolaska na nasip shvatate da se nalazite u situaciji koja se protivi zdravoj logici. Da biste se popeli na njega imate dva puta koji kreću iz iste tačke, ali su im krajevi udaljeni stotinak metara.

Na jednom se nalazi čuvar, koji kontroliše ulaz, a drugi je potpuno nelegalan i njime prolazi ko god želi.

Niko me nije jasno čemu onda čuvar i kako nadležni ne znaju ko je taj nelegalni put napravio i asfaltirao, te zašto uprkos nalogu godinama nije srušen.

Kad se popnete na sam nasip, nazirete to veliko naselje, ali pošto je ipak ostalo nešto stabala, prave razmere vidite tek kada se spustite u forland, odnosno prostor između brane i rečnog korita, koje je namenjeno prijemu vode tokom bujica.

U njemu su kuća do kuće, poređane u tri reda do Save, pa uzvodno kilometrima. Ima ih više od 300 i nisu obične male sojenice, namenjene letnjem uživanju, to su prave kuće na reci.

Jedan od prvih pogleda puca na prozor preko celog zida, koji otkriva luksuzno opremljen prostor.

Odraz u njegovom oknu otkriva ono što je ovde nekada bilo i što je moralo da ostane, a to je zelena oaza, koja štiti čitav Novi Beograd od savske bujice, ali čini još jednu važnu stvar – prečišćava vodu koju pijemo. Samo nekoliko metara dublje od mesta na kome smo pronašli septičku jamu nalaze se drenovi koji prikupljaju podzemne vode.

Iz njih voda odlazi u reni bunare, pa u fabriku i na kraju se pojavi u našim slavinama.

– Međutim, stanovnici nisu samo kopali, nego su godinama nasipali hiljade tona zemlje, peska i šuta u forland, kako bi zaštitili svoje objekte. Time su smanjili kapacitet forlanda i povećali opasnost od plavljenja Novog Beograda – ukazuje Oliver Ilić, koji je deo neformalne grupe „Savski nasip“ i nastavlja:

– Neki su na samom nasipu napravili i stepenice, ali su one po našoj prijavi srušene. Nekada su čuvari obilazili nasipe i proveravali da kroz njih neka životinja nije napravila rupu, jer kako su nam stručnjaci objašnjavali, ne nastane poplava tako što se nasip prelije, nego tako što kroz te rupe i pukotine voda nađe put i onda pod jakim pritiskom uruši branu. Možete da zamislite koliko je ova brana prodrmana svim tim bušenjima, zidanjima i svakodnevnim prolascima teških kamiona.

To što je neko odlučio da sebi napravi vikendicu na zaštićenom području na kojem ni kampovanje nije dozvoljeno, predstavlja ozbiljno ugrožavanje bezbednosti svih građana.

Nažalost, neki su čitavu priču s ozbiljne ekološke i urbanističke prebacili na dnevnopolitičku i to samo zato što je tu nekadašnji predsednik Tomislav Nikolić napravio kuće svojim sinovima.

Da li Novom Beogradu treba da se desi scenario iz Obrenovca da bi nadležni počeli da rade svoj posao – vreme će pokazati.

Tekst pisan u okviru Danasove škole novinarstva. Projekat se sufinansira sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.